Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet179/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

бюджет профицити 
деб юритилади.
Узбекистонда кейинги вакпгларда иктисодиётнинг юкори 
барк,арор суръатлар билан усиши ва макроиктисодий мутано- 
сибликнингтаъминланганлиги ишлаб чик,аришнинг таркибий 
узгариши, модернизация к,илиш, техник-технологик янгилаш, 
солик, системасининг узгартирилиши, тадбиркорлик, айник;- 
са кичик бизнесни кенг ривожлантирилиши, давлат аппара- 
тини к,искартириш натижасида давлат бюджетининг харажат- 
лар к;исми камайиб, даромадлар ошиб бормокда. Давлат бюд­
жети 2000-2004 йилларда -0,8-0,4 фоиз камомад билан якун- 
ланган б^лса, 2005-2008 йилларда +0,1 +1,5 ф оиз ортик,ча про­
фицит билан якунланган.
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ДАВЛАТ БЮДЖЕТИНИНГ
ИЖРОСИ (ЯИМ га нисбатан фоизда).
К ур с а тк и ч л ар
И и ллар
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
>джет харажатларининг даро- 
м ардан ортиклиги (бюджет 
:чиллиги дефицит)
1,0
0,8
0,6
0,4
-
-
-
-
■джет даромадларининг хара- 
глардан ортиклиги (бюджет 
)фицити)
-
-
-
-
0,1
0,5
1,1
V
1,5
Давлат бюджети даромадларининг асосий кисмини солик,-
лар ташкил этади.
Солик, икгисодий категория, тушунча тарик,асида соф да- 
ромаднинг бир к,исмини бюджетга йигиш шакли булиб, мо­
лиявий муносабатларнинг таркибий к,исмини таш кил этади.
Солик, - бу давлат ижтимоий кафолатларининг молиявий 
базасини таъминлаш , хукук,ий ш ахсларнинг тадбиркорлик 
фаолиятини тартибга солиш, табиий бойликлардан тежаб-тер- 
габ ф ойдаланиш ни рагбатлантириш мацсадида хукуций ва 

жисмоний шахслардан бюджетга ундириб оладиган мажбу- 
рий пул тулови.
-1 9 7
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Солик, ёрдамида миллий даромаднинг каттагина кисми так- 
симланади ва кайта таксимланади.
Давлат томонидан йигиладиган соликдар ва уларни таш ­
кил этилиш шакли ва усуллари соликтизим ини таш кил этади. 
М иллий икгисодиётда соликдарнинг вазифалари:
-давлат харажатларини молиялаштириш - (фискал вазифаси); 
-ижтимоий тангликни юмшатиш (ижтимоий вазифаси); 
-икгисодиётни тартибга солиш (тартибга солиш вазифаси) 
Давлат сарфлари микёсининг усиб бориши туфайли, солик- 
лар \ам усиб борадики, уни куйидаги омиллар таказо этади:
1. Жамиятда ижтимоий со\а хизматларига талабнинг ортиши.
2. А^оли сонининг ортиши. Урбанизация.
3. Атроф-му^итнинг ифлосланиши билан харажатларнинг 
ошиб бориши.
4. Даромадлар тенгсизлигини кискартириш дастурларини 
бажариш.
5. Миллий мудофаа, давлат хавфсизлиги ва тинчлигини таъ- 
минлаш билан боглик харажатлар хржмининг ортиб бориши.
Хужалик субъекгларининг фаолиятини солик ёрдамида тар­
тибга солиш куйидаги тамойилларга асосланади:
-манбаларидан катъий назар барча даромадлардан солик 
олиниш ининг мажбурийлиги;
-солик олишда барча учун ягона умумдавлат сиёсатига асос- 
ланиш;
-самарали ишловчи хужалик субъектлари, х,амда хужалик 
юритиш нинг илгор шакллари учун солик меъёрларининг 
paF-
батлантирувчи ролини таъминлаш;
Солик микдори - ставкасини белгилашда нафлилик, туловга 
лаёкатлилик, адолатлилик принципларига амал килиниш и 
зарур.
С оликлар б^йича им тиёзлар конунчилик битим ларида 
(Узбекистон Республикасининг С олик Кодекси -2008 йил 1 
январдан янги та\рирда кучга кирди) белгиланган тартиб ва 
шароитлар асосида Урнатилади.
Уларнинг куйидаги турлари кенг жорий этилган. 
-объектларнинг солик олинмайдиган энг кам даражасини 
белгилаш;
-солик т^лэшда алох;ида шахе ёки айрим rypyjgiap (маса­
лан) II жах;он уруши фахрийларнинг имтиёзга эгалиги;
-198
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


-солик солиш даражаси (ставкаси) ни кискартириш ; (ма- 
салан, солик; олинадиган суммадан чегириш, Чернобил иш - 
тирокчилари, Афгон уруши катнашчилари, I-II гурук ноги- 
ронлари, болаликдан ногирон булиб колганлар, уз даромад- 
ларидан мамлакатда урнатилган энг кам иш \ак,ининг 4 баро- 
баригача булган микдорда (2009 йил 1 декабрдан энг кам иш 
\ак,и 37680сум:4= 150720 сум) солик; туламайдилар)
Солик, ставкаси ва даромадлар Уртасидаги нисбатга караб 
соликлар прогрессив (Усиб борувчи) пропорционал (мутано- 
сиб) ва регрессив (камайиб борувчи) соликлардан таш кил 
топади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish