Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


рецессия  дейилади. Рецессия ицгисодиётдаги танглик холатини билдиради. Тан-  гликнинг энг огир шакли  стагнация


bet162/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

рецессия 
дейилади.
Рецессия ицгисодиётдаги танглик холатини билдиради. Тан- 
гликнинг энг огир шакли 
стагнация 
булади. 
Стагнация 
юз бер- 
ганда танглик узок, давом этади, иктисодиёт узини тезда унглаб 
ололмайди, оммавий иш сизлик юз беради, ахолининг турму- 
ши даражаси пасаяди. Танглик оцибатида купчилик ицгисо- 
ций талофатга учрайди, фирмалар фойда ололмай цоладилар, 
мехнаткашларнинг иш хаци пасайиб кетади, давлат бюджетига 
маблар тушиши хам цисцаради. Демак, стагнация цанча кучли 
оулса ундан чициш шунчалик огир булади. Танглик маълум вац- 
ггача б^либ, унинг узун ёки цисца булиши тангликнинг цанча- 
лик чукур булишига бозор механизмининг лаёцатлигини тикла- 
нишига ва давлатнинг бундай тангликдан чициб олиш учун 
курган чораларининг самарадорлигига боглик, булади.
Тургунлик 
- депрессия фазаси давомида ицтисодий фаол- 
ликни жонлантириш учун аста-секин шароит яратилади.
Жонланиш фазасида 
- иш сизлик бир оз цисцаради, ишлаб 
чицариш аста-секин уса бошлайди. Нархлар хам секин булса- 
да кутарилади, кредит учун фоиз уса бошлайди. Ицгисодиёт- 
нинг бандлик даражасининг ош иш и ва фойда мицдорининг 
тезлик билан усиши натижасида жонланиш фазасининг юк- 
салиш фазасига утишига замин яратади.
Юксалиш фазасида 
- ишчи кучига булган талаб ортади, 
иш сизлик бир оз камайиши, иш хацининг усиши кузатила- 
дики, бунинг натижасида истеъмол товарларига булган талаб 
ортади. Талабнинг ошиши уз навбатида истеъмол товарлари 
ишлаб чицарувчиларга, бозорни кенгайтириш га им коният 
яратилади.
Юксалиш 
- гуркираб усиш (бум) ни уз ичига олади. И цги-
-
176
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


со-диёт гуркираб усиб, икгисодий усиш жадаллашади. М аса­
лан, у йилига 1-2 % Усса, сунгра бу 3-6 фоизга чикдди ва 
нихоят чуккига чикканда 8-10 фоизга уса бошлайди. Узбеки- 
стонда икгисодиёт 1995-1999 йилларда 2-3 фоиздан 2001-2003 
йилларда 4-4,2 фоиздан, 2004-2006 йилларда 7,3-7,7 фоиздан 
Усган булса 2008 йилда 9 фоизни таш кил этди.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish