ркокдик, ноаникдик ва мувозанатларнинг
бузилиб туриши
натижасида иктисодий танглик, бекарорлик вакти-вакти би
лан пайдо булиб турадики,
оозор иктисодиёти циклли иктисо
диёт
тусини олади.
Бозор иктисодиётининг циклли булиши, унинг бир кутари-
либ, бир пасайиб туриш оркали ривожланиб бориши, яъни унинг
рсиши тулкинсимон шаклда булишидир.
Иктисодий цикл - иктисодиёт ривожланиш ининг бир \о л а-
тидан бошланиб, бирин-кетин бир неча фазаларни босиб ^тиб,
узининг бошлангич хрлатига кайтиб келгунга кадар утган давр-
га айтилади.
И ктисодий цикл махсус фазалар оркали амалга ошади. Хар
бир фаза иктисодий ривожланишдаги маълум бир паллани,
вактни ифодалаб, \а р бири узига
хос хусусиятларни бошдан
кечиради.
Иктисодий цикл турт фазадан: инки роз, тургунлик, жонла-
ниш, юксалиш
фазалари куриниш ида булади ва уларнинг \а р
бири ривожланиш жараёнида
навбатдаги фазага утиш учун
шароит юзага келтиради.
Кризис -
инкироз
- ишлаб чикариш нинг пасайиш ини бил-
диради. М асалан, Японияда 2007 йили ЯИ М 0,7 фоизга кис-
Карган. Бунга сабаб жами таклифнинг талабдан
ошиб кетиши
булди. Чунки Япония ички бозори туйиниб купгина узокм уд-
датли ишлатиладиган товарларга талаб кискарди, ташки бо
зорда эса уринбосар товарлар купайиб, япон товарларига та
лаб камайди.
2008-2009 йилларда АКШ иктисодиёти \а м маълум дара
жада инкирозга юз тутди. Айникса бу
вужудга келган молия-
вий инкироз даврида янада кузга яккол таш ланмокда. АК.Ш
да 2008 йил ЯИМ ^сиши 1,2 фоизни таш кил этди. Бу сунгги
10 йилдаги энг паст курсаткич ^исобланади. 2008 йил декаб-
рида АКДЛ иктисодиётида иш сизлар сони 2,6 млндан ошди.
Бу 1945 йилдан бери энг юкори курсаткич булиб, иш сизлик
даражаси 7,2 фоизни ташкил этди.
Агар кисман ишсизларни
Хам кушиб хисобланса, бу курсаткич 1992 йилдан бери энг
юкори даражадаги булиб 13,5 фоизни таш кил этади.
2009
йилда АКД1 иктисодиётида ЯИ М 2,2 фоизга киска-
риши кузатилмокда. АКШ бюджетининг камомади 1,2 трлн.
долларни ёки ЯИ М га нисбатан 8,3 фоизни таш кил этади. Бу
-
175
-
www.ziyouz.com kutubxonasi
эса II жах,он урушидан сунгги энг юцори курсаткич.
Инцироздан сунг
тургунлик
фазаси бошланади. Уни деп
рессия холати деб хам айтилади. Бу
пайтда бозорда ялпи так-
лиф талабдан ошиб кетади, бозорга келтирилган товарлар
утмай туриб цолади ва товарларни сотиш цисцаради. Бу уз на
вбатида ишлаб чицаришнинг цисцаришига олиб келади. Фойда
камайганидан инвестицион фаоллик суна боради.
Ишлаб чица-
риш цисцарганидан таклиф хам цисцариб талабга яцинлашади.
Бу пайтда ишлаб чицариш усмайди, хам пасаймайди.
Кризис - инцироз ва депрессия - тургунлик биргаликда
Do'stlaringiz bilan baham: