Мазкур ўқув услубий мажмуа фаннинг ишчи ўқув дастури ва ишчи ўқув режасига мувофиқ ишлаб чиқилди


Динистор тузилмаси ва ишлаш принципи



Download 9,72 Mb.
bet58/152
Sana17.08.2022
Hajmi9,72 Mb.
#847139
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   152
Bog'liq
E va sxem 2 majmua

Динистор тузилмаси ва ишлаш принципи

Учта p-n ўтишга эга диодга ўхшаш икки электродли асбоб динистор деб аталади. Унинг тузилмаси 6.2,а-расмда, шартли белги-ланиши эса 6.2,б-расмда келтирилган. Динисторнинг учта p-n ўти-ши J1, J2 ва J3 деб белгиланган.





б)

а)

6.2-расм. Динистор тузилмаси (а) ва унинг схемаларда
шартли график белгиланиши (б).

Динистор схемаларда ўзаро уланган иккита триодли тузилма билан алмаштирилган ҳолда кўрсатилиши мумкин. Динисторни ташкил этувчи транзисторларга ажратилиши ва ўзаро уланган транзисторлар билан алмаштирилиши 6.2-расмда кўрсатилган. Бу уланишда Т1 транзисторнинг коллектор токи Т2 транзисторнинг база токини, Т2 транзисторнинг коллектор токи эса Т1 транзисторнинг база токини ташкил этади. Транзисторларнинг бундай уланиши ҳисобига асбоб ичида мусбат ТА ҳосил бўлади.


Агар анодга катодга нисбатан мусбат кучланиш берилган бўлса, J1 ва J3 p-n ўтишлар тўғри силжитилган бўлади, J2 ўтиш эса тескари силжитилади, шу сабабдан манба Е нинг барча кучланиши J2 ўтишга тушади. Т1 ва Т2 транзисторларнинг эмиттер токларини узатиш коэффициентлари мос равишда ва бўлсин.
а) б)

6.3-расм. Динисторни иккита тузилмага ажратилиши (а) ва
алмаштириш схемаси (б).

6.3,б-расмга мувофиқ тиристор орқали оқаётган ток иккала транзистор коллектор токлари ва сизилиш токи IК0 йиғиндисига тенг бўлади:


. (6.1)
Ташқи занжирдаги ток IЭ1 = IЭ2 = I, шунинг учун I ни (6.1) га қўйиб: деб ёзиш мумкин. Бундан ташқи ток I қиймати
(6.2)
эканини топамиз.
<1 шарт бажарилганда динистор орқали оқадиган ток IК0 ни ташкил этади. >1 бўлганда динистор очилади ва ток ўтказа бошлайди. Динисторнинг уланиш шарти шундан иборат.
Динисторда ёки ток узатиш коэффициентларни оширишнинг ягона усули унинг анодида кучланишни оширишдан иборат. Кучланиш ортиши билан U = UУЛАН дан транзисторларнинг бири тўйиниш режимига ўтади. Ушбу транзисторнинг коллектор токи, иккинчи транзисторнинг база занжирида оқиб уни очади, ўз навбатида, биринчи транзисторнинг база токини оширади. Нати-жада, транзисторларнинг коллектор токлари улар тўйиниш режимига ўтмагунча кўчкили ортади.
Транзисторлар улангандан сўнг динистор очилади ва ток I фақат ташқи занжир қаршилиги билан чегараланади. Очиқ асбобдаги кучланиш пасайиши 1В дан кичик бўлиб, тахминан оддий диоддаги кучланиш тушишига тенг. Динисторнинг ВАХи 6.4,а-расмда, импульс уланиш схемаси эса 6.4,б-расмда кўрсатилган.
а) б)

6.4-расм. Динистор ВАХи (а) ва унинг импульс уланиш схемаси (б).


6.4-расмда: UУЛАН – динисторнинг уланиш кучланиши, UҚОЛ – очиқ динистордаги қолдиқ кучланишнинг пасайиши, IЮ – юклама токи, IУЗИЛ – динисторни ўчириш токи, VD1 – яримўтказгич диод, VD2 – динистор, RЮ – юклама қаршилиги, R – чегараловчи қаршилик, Сажратувчи конденсатор, UБОШҚ – бошқарувчи импульс.


Динисторни ундан оқаётган токни IУЗИЛ қийматгача камайтириб ёки динистор анодидаги кучланиш қутбини ўзгартириб ўчириши мумкин. Динисторни ўчиришнинг турли усуллари 6.5-расмда келтирилган.

а) б) в) г)



6.5-расм. Занжирни узиш (а), динисторни шунтлаш (б),


анод токини камайтириш (в), тескари кучланиш бериш (г) билан
динисторни ўчириш усуллари.

6.5-расмда: RЮ – юклама қаршилиги, RД – қўшимча қаршилик, С – ажратувчи конденсатор, К – калит.


Биринчи схемада (а) динистор занжиридаги ток калити К ёр-дамида узилади. Иккинчи схемада (б) динистордаги кучланиш пасайиши нолгача камаяди. Учинчи схемада (в) динистордаги ток қўшимча қаршилик RҚ қўшиш билан IУЗИЛ гача камайтирилади. Тўртинчи схемада (г) калит К туташтирилганда ажратувчи конденсатор С ёрдамида динистор анодига тескари қутбли кучланиш берилади.


    1. Download 9,72 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish