Мавзу№17. Ер ости иншоотларнинг турлари, туннел курилиши ишларининг таркиби, механизациялаш. Ер ости ишларини бажариш технологиялари


Туннель ичида ваќтинчалик маћкамлайдиган



Download 3,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/9
Sana23.02.2022
Hajmi3,63 Mb.
#182306
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
cAHHxYCangZUx25rST4Fdh4jPb15TNpOQOlWbLDw

Туннель ичида ваќтинчалик маћкамлайдиган
ва доимий ќопламалар ћосил ќилиш.


Туннель ичида ваќтинчалик маћкамлайдиган
ва доимий ќопламалар ћосил ќилиш.
17.5- расм. Кўндаланг кесимни аста- секинлак билан кенгайтириб ва ћар бир ишлов берилган ќисмни тезлик билан
мустаћкамлаш йўли билан бўш грунтларда тоннель ўтказишнинг тоѓ усуллари :
а- кўндаланг кесимни тўлик очиш усули; б-очилган кесимни мустаћкамлаш схемаси; в-таянч ядроси усули; г-гумбазни
таянч ядросига таянтириш схемаси; д-таянган гумбаз усули; е-таянган гумбаз усулида ќопламалар ћосил ќилиш
этапларидан бири; ж-бўш грунтларда йўналтирувчи ва транспорт йўлини (штольняни) мустаћкамлаш; з-мустаћкам
грунтларда штольняни кўп ќиррали ќисман (тўлиќ бўлмаган) мустаћкамлаш; и-юмшоќ грунтларда забойни мустаћкамлаш
схемаси ;


Кейинчалик II юќори йўналтирувчи йўл ћосил ќилиниб, кетма-
кетлик билан III кичик колотдаги грунт, IV катта колотдаги, V
штроцентдаги , VI штоссадаги, VII девордаги ва VIII тескари
гумбаз остидаги грунтни олиб, туннель кўндаланг кесими аста-
секинлик билан кенгайтирилиб борилади.
Мустаћкамлик коэффициенти = 1…4 га эга унчалик мустаћкам
бўлмаган жинсларда белгияча - таянган гумбаз усули ќўлланилади
(17.5, д, е -расм).
Бунда, аввало, кўндаланг кесимнинг юќори ќисмидаги жинслар
ќазиб олиб ташланади ва ќазилган жойнинг ён ќисмларига
таянган, юќори гумбаз аркаси билан
маћкамланади, кейин
пастдан бошлаб, ён деворлар бетонланади, ишлар эса, пастки
тескари гумбаз ћосил ќилиниши билан якунланади.
Туннель ичида ваќтинчалик маћкамлайдиган
ва доимий ќопламалар ћосил ќилиш.


Ќоплама
гумбази
босимини
ќабул
ќила
олмайдиган,
бирикмайдиган ва бирикувчан, сувга тўйинмаган грунтларда
таянч ядроси усули ќўлланилади (17.5, в,г -расм). Бундай ћолатда,
аввало тоннелнинг бўлѓуси деворлари ўрнида, туннелнинг бетон
ёки темир-бетон деворларининг бир ќисми ќилинадиган жойларда
ќазиш ишлари ќисќа штольялар билан йўл ўтказилади. Шу усул
билан деворнинг иккинчи ва кейинги паѓоналари кўтарилади.
Штольнияда ќолган бўшлиќ, мустаћкам бўлиши учун, юќоридан
ќазиб олинган грунт билан тўлдирилади. Деворлар
ћосил
ќилингандан сўнг, грунт ќазиб олиш, кўндаланг кесимнинг
марказий ќисмидаги грунтнинг ишлов берилмаган ќисмига таяниб
турадиган
мустаћкамлаш
ќурилмаси
ћосил
ќилиш
билан,
кесимнинг юќориги гумбаз ости ќисмида
олиб борилади.
Тоннелнинг юќори гумбазини бетонлаш, олдиндан ќилинган
деворга таянтирилиб олиб борилади.

Download 3,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish