Мавзу№17. Ер ости иншоотларнинг турлари, туннел курилиши ишларининг таркиби, механизациялаш. Ер ости ишларини бажариш технологиялари


Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва



Download 3,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/9
Sana23.02.2022
Hajmi3,63 Mb.
#182306
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
cAHHxYCangZUx25rST4Fdh4jPb15TNpOQOlWbLDw

Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва
тартиблари.


Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва
тартиблари.


Деворларини бирданига мустаћкамлаш талаб этиладиган, мустаћкамлик коффициенти f < 4
бўлган унча мустаћкам бўлмаган, шамолдан нураган (емирилган) ќоятош грунтларда
тоннель ќазишни махсус ќазиб ўтиш шитлари ёрдамида бажариш тавсия этилади (17.3-
расм). Улар сирпанувчи цилиндирсимон шаклда бўлиб, грунт ќазиб олиш ишлари,
механизациялашган ёки механизациялашмаган усуллар билан унинг очиќ тарафидан олиб
борилади. Щит корпусининг пичоќли ќисмидаги жинсларни олиб ташлаш жарёнига монанд
равишда домкратлар ёрдамида олдинга силжитилади. Дум ќисмида, темирбетон ёки чўян
тюбинглардан, тоннель йиѓма ќопламаси монтажи олиб борилади.
Мустаќил Ћамдўстлик Давлатларида ташќи диаметри 2,5; 3,6; 4,9; 5,7; 5,9; 6,25; 8,75; метр
бўлган туннель ќазиш шитлари тайёрланади. Шитлар параметрлари диапозони
чегараланглиги, бу усулни, кўндаланг кесими шакли ва габарити сериал ишлаб
чиќариладиган моделлардан фарќ ќиладиган тоннелларни ќурилиши учун ќўллаш
имкониятини бермайди. Махсус ќазиб ўтиш шитларини ќўллаш, тоннель ишларини энг
юќори даражада механизациялашни таъминлайди ва ќазиш тезлиги 8…15 м/суткагача,
кўндаланг кесим ўлчамлари кичик бўлганда ва ќулай шароитларда эса 60 м/суткагача
бўлади. Щитлардан фойдаланиш имконияти бўлмаган ћамма ћолатларда, ер остида
ќурилиш ишларида, тоѓда туннель ќуриш усуллари ќўлланилади.
Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва
тартиблари.


Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва
тартиблари.
17.3-расм. Шит усули билан туннелларни ќазиб ўтиш схемаси:
а- механизациялашмаган щит схемаси; б-механизациялашмаган щит элементлари; в,г - механизациялашган ќазиб ўтиш
щитларида грунтни ќирќиш учун ишчи органлари; д- ишни оќим усулида щитларидан фойдаланиб ќазиб ўтиш ташкил
ќилинганда, комплекс механизациялаш схемаси ; 1-тюбинлар билан тоннелни ќоплаш; 2-щитнинг дум ќисми; 3-ётќизилган 
тюбинларнинг сўнги ќатори; 4-домкратлар; 5-таянч ћалќаси; 6-пичоќсимон ћалќа; 7-ќаттиќлик ва токча ќовурѓаси; 8-ќалин 
грунтлар учун механизациялашган щитнинг айланма кесувчи органлари; 9-юмшоќ грунтлар учун механизациялашган
щитнинг ишчи органи; 10-кесилган грунт учун пичоќлар ва дарчалар; 11-механизациялашган щитнинг ишчи органи; 12-
юклаш транспортери; 13-тюбингётќизгич; 14-лентали транспортер; 15-рельсли йўл; 16-вагонеткалар; I-грунтга ишлов
бериш участкаси; II-тюбингларни монтаж ќилиш участкаси; III- ќоришма тайёрлаш ва ќопламалар орќасига босим остида
ћайдаш, асосни тозалаш, йўлларни узайтириш участкаси; IV – олиб чиќиб кетиш учун грунтни юклаш участкаси.


Тоѓ усулида ќоятошли жинсларни ќазиб олиш,
уларни отбойний молоток ёки портлатиб
юмшатиш йўли билангина амалга оширилади
(17.4, д, е -расм). Иш фронтининг торлиги
туфайли ( кўндаланг кесими юзаси кичик-12
м
2
гачаўртача-13-59 м
2
, катта-60 м
2
ва
ундан ортиќ) ћамма зарурий операцияларни
циклли, оќим усулида ташкил ќилиш билан
бажарилади
(туннель
ишлари
умумий
ћажмининг
95%
тоѓ
усулида
амалга
оширилади). Тоѓ жинслари портлатиш усулида
юмшатилганда туннель кўндаланг кесимини
очишнинг ќуйидаги бешта: яхлит забой,
паѓонали, миндирилган гумбаз ва ќисмларга
ажратиб ќазиш методлари ќўлланилади.
Туннель ќазиш цикли 3 ёки 6 соатни, йирик
иншоотлар учун 12 ёки 24 соатларни ташкил
ќилувчи давомийлиги, ер ости ишлари ишчи
сменалари билан
узвий боѓланган бўлиши
керак.
17.4-расм. Мустаћкам грунтларда кўндаланг кесимни
кенгайтирмай ва ќазиш даврида мустаћкамламай
туннель ўтказишнинг тоѓ усуллари.
а-япалоќ
вертикал забойлар билан; б- паѓонали забойлар билан;
в- юќориги поѓона билан ; г-пастки поѓона билан; д-
ўзюрар буруѓлаш ќурилмасини ќўллаб шпурлар ќазиш;
е-
шпурларга
портловчи
моддалар
солиниб,
портлатилгандан
сўнг
жинсларни
ортиш;
ж-
деворлардаги жинсларни тозалаш, йўллар ва бошќа
коммуникацияни узайтириш. (ўлчамлар метрда).

Download 3,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish