Мавзу№17. Ер ости иншоотларнинг турлари, туннел курилиши ишларининг таркиби, механизациялаш. Ер ости ишларини бажариш технологиялари


Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва



Download 3,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/9
Sana23.02.2022
Hajmi3,63 Mb.
#182306
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
cAHHxYCangZUx25rST4Fdh4jPb15TNpOQOlWbLDw

Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва
тартиблари.


Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва
тартиблари.


Деворларини
тезлик
билан
мустаћкамлаш
талаб
ќилмайдиган,
мустаћкам тоѓ жинсларида, одатда
200…300 метрлик участкаларда, тўла
кўндаланг кесим
бўйлаб ќазиш
ишлари тоѓ усулида олиб борилади,
шундан
сўнг,
лойићасига
биноан,
тоннель
доимий
ќопламаси
ќурилмалари ћосил ќилинади (17.4,а-
расм). Туннель кўндаланг кесими
баландлиги 10 метрдан ортиќ бўлганда
поѓоналарга (17.4, б- расм) ёки оддий
машиналарни
туннеллар ќурилиши
учун ишлатиш имкониятини берадиган
ва
жинсларни
юклаш
ишларини
осонлаштирадиган
токчаларга
бўлинади (17.4, в,г- расм).
Туннеллар ќурилиши асосий усуллари ва
тартиблари.
17.4-расм. Мустаћкам грунтларда кўндаланг кесимни
кенгайтирмай ва ќазиш даврида мустаћкамламай
туннель ўтказишнинг тоѓ усуллари.
а-япалоќ
вертикал забойлар билан; б- паѓонали забойлар билан;
в- юќориги поѓона билан ; г-пастки поѓона билан;


Туннель ичида ваќтинчалик ва доимий 
маћкамлайдиган ќопламалар ћосил ќилиш


Кесимини зудлик билан мустаћкамлашни талаб ќилинувчи бўш грунтларида ер
ости ишларини ўтказиш жуда мураккабдир. Бундай ћолатларда, ишланган
жойларнинг ўпирилиб ва бузилиб кетишининг олдини олиш учун туннель
ќазишни ќатъий белгиланган кетма-кетликда, кўндаланг кесимнинг ќазилган
ќисмини маћкамлаш билан олиб борилади (17.5-расм).
Мустаћкамлик коэффициенти f < 4 бўлган, нисбатан мустаћкам грунтларда
австрияча – кесимни тўлиќ очиш усули ќўлланилади (17.5, а -расм).
Бундай ћолатда, тоѓ жинсларини ќазиб олиш жараёнига монанд равишда,
елпиѓичсимон маћкамлагич ћосил ќилувчи, устунлар, тиргаклар, тамбалар ва
тўсиќ тахталари ўрнатилади (17.5, б расм). Кейинчалик тоннель деворлари аста-
секинлик билан, ваќтинчалик тиркагичларни доимийга алмаштириш билан
бетонланади.
Тоѓ жинсларни ковлаб олиш штольни (штольня- нем.Stoiien-горизонт
ёки ер юзига бевосита чиќувчи ќия тоѓ ќазилмаси) ќазиш ва жићозлаш билан
бошланиб, бир ваќтни ўзида у тоѓ жинслари солинган вагонеткаларни юриши
учун йўналтирувчи ва транспорт йўли бўлиб хизмат ќилади. Штольня кесими
зудлик билан маћкамланади 17.5,ж,з, и -расм).

Download 3,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish