Mavzu: Xulosa chiqarish turlari Toshkent – 2020



Download 203,88 Kb.
bet19/22
Sana23.02.2022
Hajmi203,88 Kb.
#137669
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   22
Bog'liq
falsafa

Тафовут методи. Бу метод фақат иккита хол-ходисанинг вужудга келган ва келмаган холларини таққослаш асосида ходисанинг сабабини аниқлаш усули бґлиб, унда мавжуд холлар бир-биридан фақат битта холат билан фарқ қилади



холлар

ходиса вужудга келишдан аввал мавжуд бўлган холатлар

ходиса

1
2

АСД
АВСД

-
d


холлар

ходиса вужудга келишдан аввал мавжуд бўлган холатлар

ходиса

1
2
...
n

АВС1
АВС2
.........
АВСn

d1
d2
...
dn

Эхтимол, с холат d ходиса сабабидир.


Йўлдош ўзгаришлар тўғри ва тескари йўналишларга (пропорционалликка) эга бўлиши мумкин.
Тўғри йўналишдаги (пропорционалликдаги) боғланиш деганда, ходисадан аввал келадиган холатнинг ўзгариш интенсивлигининг ортиши ходисанинг ўзгариши интенсивилигининг ортишига олиб келадиган алоқадорлик назарда тутилади. Масалан, қуёшдаги доғнинг катталашиши магнит бўронининг кучайишига олиб келади.
Тескари йўналишдаги (пропорционаликкдаги) боғланиш деганда эса, ходисадан аввал келаётган холатнинг интенсивилигининг ортиши ходисанинг ўзгариш интенсивлигининг камайишига олиб келадиган алоқадорлик тушунилади. Масалан, тушунчанинг хажми кенгайтирилганда, унинг мазмуни тораяди.
Йўлдош ўзгаришлар методи бўйича индуктив хулоса чиқаришнинг мантиқий шакли айирувчи-қатъий силлогизмнинг тасдиқ-инкор (tollendo polens) модуси кўринишида бўлади, яъни:
А, ёки В, ёки С холат d ни келтириб чиқаради.
А хам, В хам d нинг сабаби эмас
Эхтимол, С холат d ходиса сабабидир.

Символик ифодаси:





Йўлдош ўзгаришлар методи бўйича олинадиган хулосанинг чин бўлиши эхтимолини, ишончлилик даражасини орттириш учун бир қанча талабларга риоя этиш зарур. Хусусан, ходисанинг сабаби бўлиши мумкин деб хисобланган холатлар сони иложи борича кўпроқ бўлиши, улар хақида тўпланган билимларнинг аниқлиги етарли даражада юқори бўлиши, ходисанинг ўзгариши билан ундан аввалги келаётган холат ўртасидаги алоқадорлик доимий, зарурий ва бир маъноли бўлиши керак.
Йўлдош ўзгаришлар методи ходисалар ўртасидаги сабабий алоқадорлик билан бир қаторда, функционал боғланишларни, масалан, ходисаларнинг миқдорий кўрсаткичларининг ўзгаришлари ўртасидаги боғлиқликни аниқлашга хам имкон беради. Бунда хар бир ходисанинг сифати ўзгармайдиган оралиқда унинг учун характерли бўлган ўзгаришлар интенсивлиги шкаласини хисобга олиш, яъни миқдорий ўзгаришларнинг берилган сифат холати доирасидаги юқори ва қуйи чегараларини назарда тутган холда иш юритиш мухим ахамият касб этади. Чунки, чегаралар зонасида ва ундан ташқарида миқдор ўзгаришлари сифат ўзгаришларига ўтади. Масалан, овқат керагича ейилганда, организм учун фойдали бўлади. Нормадан озгина ошгани унчалк сезилмайди. Лекин жуда кўп овқат еб қўйилганда, организмга зарар етади, хатто унинг халок бўлишига олиб келади. Нормадан кам овқат ейиш хам организм учун зарарли. Демак, овқат истеъмол қилишнинг суткалик нормаси сақланиши, яъни ўзгаришлар интенсивлиги шкаласи хисобга олиниши зарур.
Йўлдош ўзгаришлар методи ходисаларнинг сабабий, функционал алоқаларини ўрганишда юқоридаги кўрсатиб ўтилган шартларга амал қилганда яхши самара беради.

Download 203,88 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish