Мавзу: Узатмалар. Уларнинг турлари Ўқув машғулотининг мақсади



Download 0,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/5
Sana24.02.2022
Hajmi0,69 Mb.
#205497
1   2   3   4   5
150-шакл 
Мисол. Модули m=5, тишлар сони z=21 бўлган цилиндрик тишли ғилдиракнинг 
чизмаси чизилсин 
(150-шакл). 
1. Бўлувчи айлана диаметри d=mz=105 аниқланади ва у ѐн кўринишдан бошлаб 
чизилади. Бош кўринишда ғилдирак эни b=8.....10m=30мм да чизилади. Сўнгра
d+2h
а
=115 мм да айлана чизилиб, бош кўринишда цилиндр аниқланади. 
2. Вал учун тешик диаметри d
1
=1/6d=18 мм да, гупчакнинг диаметри 
d
ст
=1,5....1,7d
1
=28 мм да чизилади. 
3. Қолган конструктив ясашлар юқорида берилган нисбий қийматларга қараб 
чизилади. 


151-шакл 
Конуссимон тишли ғилдирак ГОСТ 2. 405-75 га биноан чизилади ва унинг асосий 
геометрик параметрлари ГОСТ 19623-74 бўйича ҳисоблаб топилади (151-шакл): 
модуль –m; тишлар сони – z; 
бўлувчи айлана диаметри – d = mz;
ташқи конус ясовчисининг узунлиги – Re=0,5 mz
(z= 
22
21
Z
Z


тишининг узунлиги – b ≤ 0,3 R
е

ташқи тиш каллагининг баландлиги –h
а
=m; 
ташқи тиш оѐғининг баландлиги – h
f
=1,2 m; 
ташқи тиш баландлиги –h=h
а
+h
f
=2,2 m; 
гардишининг қалинлиги – s=(2....4) m; 
гупчакнинг узунлиги -ℓ
ст
=(1,0....1,5)d; 
гупчакнинг ташқи диаметри –d
ст
=(1,5 ....1,7)d; 
вал ўтказиладиган тешик диаметри – d
в
≈1/6d; 
тишли ғилдирак дискининг чап сиртигача бўлган масофа –А(2....3) m; 
шпонка учун паз чизмачилик маълумотномасидаги жадвалдан олинади. 
Конуссимон тишли ғилдиракнинг эскизини аслига қараб чизишда унинг ташқи ва 
ѐрдамчи конуслари бурчакларини аниқлаш лозим. Модулини аниқлаш учун ташқи 
тишнинг оѐғи ва каллаги чегараси диаметри ўлчаб, ғилдирак тишларининг сонига 
бўлинади. Шунда модул топилади. Қолган геометрик параметрлари детални ўлчаш 
йўли билан аниқланади. 


Конуссимон тишли ғилдиракнинг берилган модули ва тишларининг сонига қараб, 
тахминий ўлчамларда чизиш учун, олдин унинг бўлувчи айлана диаметри аниқланади. 
Кейин бўлувчи ва қўшимча конус учлари аниқланади. 
Бўлувчи конус учи О ни аниқлаш учун В ва С нуқталардан ташқи конус ясовчиси 
R
e
радиусда ѐйлар чизилади. ОВ ва ОС ларга В ва С лардан чизилган перпендикуляр 
чизиқлар ўзаро кесишиб, қўшимча конус учи О
1
ни ҳосил қилади (151, 152-шакллар). 
Конуссимон тишли ғилдиракнинг чизмасини чизишда иккинчи ғилдирак ҳам 
мавжуд деб қаралиб, унинг ҳам тишлари сони маълум бўлсагина, якка тишли 
ғилдиракнинг чизмасини чизиш осонлашади. Сабаби бўлувчи конус учи иккала 
ғилдиракнинг ўқлари ўзаро кесишаѐтган жойда ѐтади. 

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish