Мавзу: Психоанализ таълимоти


Психоанализ таълимоти мазмуни



Download 122,84 Kb.
bet2/6
Sana04.06.2022
Hajmi122,84 Kb.
#634845
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Психоаналаиз таълимоти 11.

Психоанализ таълимоти мазмуни

1-Таъриф. Психоанализ - 19-аср охири - 20-аср бошларида австриялик невролог ва психиатр Зигмунд Фрейд томонидан ишлаб чиқилган психологик назария, шунингдек, психоанализ - руҳий касалликларни даволаш усулидир.

2-Таъриф. Психоанализ - бу инсон психикасини ўрганиш усули, замонавий психотерапиянинг асоси саналади. Яъни психика билан ишлашнинг энг чуқур усули. Яъни инсоннинг индивидуал психикасини кўриш, ўрганиш ва ўзгартириш имконияти, шунингдек, жамиятда содир бўлаётган оммавий жараёнларни билиш ва тадқиқ қилиш усулидир.

3- Таъриф. Психоанализ – бу ўзини ўзи билиш амалиёти. Инсон бошқаларни билишдан олдин аввало, ўзини билиши керак. Психоанализ таълимотининг асосий ғояси шуки, бизнинг асосий руҳий ҳаётимиз онгимиздан ташқарида содир бўлади. Яъни онгсизлик тубидан - тушлар, аломатлар, ташвиш, қўрқув, депрессия, уйқусизлик, норозилик каби кечинмалар юзага келади. (Онгсизлик таълимоти)

Онгсизлик ҳодисаси

  • З.Фрейддан олдин психологлар фақат онгни, яъни биз маълум бир вақтнинг ўзида хабардор бўлган нарсани ўрганиш зарур ва мумкин, деб ҳисоблашган.
  • Фрейд биринчи бўлиб психиканинг асосий қисми сифатида, онгсизлик ҳақида гапирди. Фрейднинг фикрича, бизнинг психикамизга онгсизликдан ҳамма нарса шаклланади. У икки гуруҳ элементлардан иборат.
  • Биринчи гуруҳ- бу ибтидоий инстинктлар бўлиб, улар ҳеч қачон онгли бўлмаган ва умуман уларни англаш мумкин эмас.
  • Иккинчи гуруҳ - бу ҳис-туйғулар, бир пайтлар онгли бўлган хотиралар, аммо кейин гўё “унутилган” ва онгдан олиб ташланган ("кўчирилган"). Масалан, болаликдаги травма, яширин душманлик ҳисси ва бостирилган жинсий истаклар.

Психоанализ таълимотининг асосий ғояси

Онг ва онгсизлик

Фрейд инсон онгининг уч таркибий моделини таклиф қилди:

1.Онг - бу бизнинг ҳозирги фикрларимиз, ҳис-туйғуларимиз ва интилишларимиз маҳсули. ( кеча ва бугун қилган ва кечирган ҳислар ва ақлий жараёнлар)


Download 122,84 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish