Мавзу: Oltin tarkibli rudalarini gravitatsiya usulida boyitishning texnologik sxemasini tanlash va hisoblash. 11-18 ФҚБ гуруҳи талабаси: Bozorov m раҳбар: Муродов И. Н навоий – 2021 й. Навоий кон металлургия комбинати



Download 380,34 Kb.
bet12/23
Sana24.02.2022
Hajmi380,34 Kb.
#239129
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   23
Bog'liq
badzarov kursavoy

Руда

1
Майдалаш
2 3
Янчиш
4
Таснифлаш I

5 6
7
Чуктириш

8 9 18
Консен. стол I Таснифлаш II
13 14
11 12 Янчиш
Консен. Стол II
Таснифлаш III
23
22 15 16
17
Куйилтириш


2 Texnologik QISM.


2.1. Майдалаш схемаси ва ускунасини танлаш ва ҳисоблаш

Руда ўртача йирикликда бўлиб, зичлиги ρ = 2,5 т/м3 , фабрикага 1,8% намликда келади. Руданинг энг йирик бўлаги Dmax=900 мм.


Майдалаш цехи узлуксиз ишлаб, йилига 362 кун, 2 сменада 12 соатдан ҳафтасига 7 кун ишлайди. Маҳсулот хоссасининг бир текисмаслигини ҳисобга олувчи коэффийиент 1 га тенг.

Q ч..ц. др.=

kn · Qф. год

,т/ч

nсут. · nсм. · tсм · k'

Бу ерда:
Q ч..ц. др – майдалаш цехининг соатлик унумдорлиги, т/соат
kn - Маҳсулот хоссасининг бир текисмаслигини ҳисобга олувчи коэффийиент,
nсут – бир йилда ишлаш куни сони,
nсм бир суткадаги смена сони,
tсм – сменанинг давомийлиги,
k' – руданинг мустаҳкамлигини ҳисобга олувчи коэффициент,

Q ч..ц. др.=

1 · 14000 000

= 1790.46 т/соат

362·2·12· 0,9

1. Майдаланиш даражасини аниқлаймиз



S1 =

D1

=

900

= 9

d2

100

2. Майдаланиш даражасини қабул қиламиз.
S ≈ 9 S1=S2= =3
Demak 2 bosqichli maydalash tanlaymiz
3. I bosqich mайдалашдан сўнг энг катта руда бўлаги ўлчамини аниқлаймиз:

DI =

D

=

900

= 300 мм

S1

3

II bosqich mайдалашдан сўнг энг катта руда бўлаги ўлчамини аниқлаймиз:

DII =

D

=

900

= 100 мм

S1*S2

3*3

4. Har bir bosqich Майдалагичнинг маҳсулотни бўшатиш тирқиши энини аниқлаймиз. Z – маҳсулотни бўшатиш тирқиши энига нисбатан майдаланган маҳсулотни катталиги.
ZI = 1,5

I1 =

DI

=

300

= 200 ≈ 200 мм

ZI

1,5

ZII = 1,5



I1I =

DII

=

100

= 67 ≈ 70 мм

ZII

1,5


Руда
1
2 bosqichli майдалаш
2


Йиғиш
3

5. Танланган майдалаш схемасини чиқариладиган маҳсулотга мос келишини текширамиз. Талаб шундайки, 2.1. жадвалда келтирилган кўрсатгичлар қондирилиши керак.


Жадвал 2.1

1-bosqich maydalash jarayoni Кўрсатгичлар

Майдалаш жараёни

Рудадаги энг йирик бўлак ўлчами, мм
Маҳсулотни бўшатиш тирқиши энини, мм
Керак бўлган унумдорлик, т/соат

900
300
2502.5

2-bosqich maydalash jarayoni Кўрсатгичлар

Майдалаш жараёни

Рудадаги энг йирик бўлак ўлчами, мм
Маҳсулотни бўшатиш тирқиши энини, мм
Керак бўлган унумдорлик, т/соат

900
100
306,9




Майдалаш босқичи

Майдалагич тури

Қабул қилиш туйнуги кенглиги, мм

Бўшатиш туйнугининг ўзгариш кенглиги, мм

Первая

ККД1200/150

900

150,180,200

Вторая

КСД 2200Гр

300

50 – 90

Майдалагичнинг сонини аниқлаймиз:


Qкат. = 360-1088 т /соат



  1. Bosqich maydalashga

n =

Q ч..ц. др

=

1790.46

 2

Qдроб. · k н.пит

915 · 0,98

1-bosqich maydalashga ККД1200/150 tipdaagi maydalagichdan 2 ta tanlaymiz.

  1. Bosqich maydalashga

n =

Q ч..ц. др

=

1790.46

 4

Qдроб. · k н.пит

460 · 0,98

2-bosqich maydalashga КСД 2200Гр tipdaagi maydalagichdan 4 ta tanlaymiz.
2.3. Янчиш цехининг унумдорлиги ва ишлаш тартиби

Янчиш цехининг соатлик иш унумдорлигини аниқлаймиз. Рудани қайта ишлашга тайёрлаш бўлинмасининг бош цехи янчиш цехи бўлганлиги учун фабриканинг бош корпуси дейилади:



Бу ерда,
Qг.к.ч – фабриканинг бош корпусининг соатлик иш унумдорлиги, т/соат;
Qг.к.ч – фабриканинг бош корпусининг соатлик иш унумдорлиги, т/соат;
kв = 0,9
kн коэффициент; kн = 1



Qчас=

14000 000

х 1

= 1790.46т/соат

362 · 24 · 0,9

Йирик майдаланган руда омбори янчиш цехини икки суткали руда билан таъминлаши зарур:


V= 48 ∙ 1790.46 / 2,7 = 31830 ≈32000 м3
Дастлабки маълумотларни қабул қиламиз
γ2 = γ1 = 100 %
γ6 = 40 %;
γ8 = 20 %;
γ11 = 2 %;
γ13 = 50 %;
γ16 = 30 %;
γ22= 0.05 %;
Hisoblash ishlari
γ3 = γ4
γ4 = γ2+ γ6 = 100 +40=140%
γ5 = γ4 – γ6 =140-40=100%
γ23 = γ11– γ22 =2-0.05=1,95%
γ12 = γ8 – γ11 =20-2=18%
γ10 = γ12+ γ22 =18+0,05=18,05
γ7 = γ23 12+ γ5 =1,95+18+100=119,95%
γ9 = γ7 – γ8 =119,95-20=99,95
γ18 = γ9 + γ16 =99,95+30=129,95%
γ14 = γ18 – γ13 =129,95-50=79,95%
γ15 = γ14 – γ16 =79,95-30=49,95%
γ17 15 13 =49,95+50=99,95
Q1 = Q2=1790.46 t/s
Q4 = Q3
Q4 = Q14 /100 = 1790.46*140/100 =2506,6 т/с;
γ14 = 79,95%; γ5 =100% γ13=50%; γ10 = 18,05 % ;
Q5 = Q1 * γ5/100 =1790.46*100/100=1790.46т/с;
γ11 = 2 %
Q6 = Q16 /100 =1790.46*40/100 =716.46 т/с
Q7 = Q17 /100 = 1790.46*119,95/100 =2147.65т/с
Q8 = Q18 /100 =1790.46*20/100 =358.092 т/с
Q9 = Q19 /100 = 1790.46*99,95/100 =1789.56т/с
Q10=Q1 * γ10 /100=1790.46*18,05/100= 323.17т/с
Q11=Q1 * γ11 /100=1790.46*2/100=35.8т/с
Q12=Q1 * γ12 /100=1790.46*18/100=322.28 т/с
Q13 = Q113 /100 = 1790.46*50/100 =895.23т/с
Q14 = Q114 /100 = 1790.46*79,95/100=1431.47 т/с
Q15 = Q115 /100 = 1790.46*49,95/100 =894.33 т/с;
Q16 = Q116/100 = 1790.46*30/100= 537.138 т/с
Q17 = Q117 /100 = 1790.46*99,95/100=1789.56 т/с
Q18 = Q118 /100 = 1790.46*129,95/100=178.97т/с
Q22 = Q122 /100 = 1790.46*0,05/100=0.895 т/с
Q23 = Q123 /100 = 1790.46*1,95/100=34.91т/с
2.1.4. Гравитация схемасини ҳисоблаш
 = 1 = 3 г/т = 0,0003% - дастлабки рудадаги олтиннинг миқдори,
1 = 2 =100%
16 = 30% - концентратор концентратининг чиқиш миқдори,
16 = 25 % - концентратор концентратига олтиннинг ажралиш даражаси,
13 =60%



13 =

13 х 

=

60х 0,0003

= 0.000204%

13

50

8=60%

8 =

8 х 

=

60х 0,0003

= 0.0009%

8

20

11 =30%

11 =

11 х 

=

30х 0,0003

= 0.0.0045%

11

2

5 =100%

5 =

5 х 

=

100х 0,0003

= 0.0003%

5

100

22=25%

22=

22 х 

=

25х 0,0003

= 0.15%

22

0,05

23 = 11 - 22 =30-25=5%

23 =

23 х 

=

5 х 0,0003

= 0,000769%

23

1,95

12 = 8 - 11 =60-30=30%

12=

12 х 

=

30 х 0,0003

= 0.0005%

12

18

10 = 12 + 23 =30+5=35%

10 =

10 х 

=

35х 0,0003

= 0,0005817%

10

18,05

6 = 4 - 5 =140-100=40%

6 =

6 х 

=

40х 0,0003

= 0.0003%

6

40

7 = 10 + 5 =35+100=135%

7 =

7 х 

=

135х 0,0003

= 0.000337%

7

119,95

9 = 7 - 8 =135-60=75%

9 =

9 х 

=

75х 0,0003

= 0.0002251%

9

99,95

18 = 9 + 16 =75+25=100%

18 =

18 х 

=

100х 0,003

= 0.0023%

18

129,95

14 = 18 - 13 =100-60=40%

14=

14 х 

=

40х 0,0003

= 0.00015%

14

79,95

15 = 14 - 16 =40-25=15%

15 =

15 х 

=

15х 0,0003

= 0.00009%

15

49,95

17 = 15 +13 =15+60=75%

17=

17 х 

=

75х 0,0003

= 0,00225%

17

99,95

Бойитишнинг сифат – миқдор схемаси балансини тузиш учунб хар бир махсулот учун қуйидаги формуладан Q ва P ни хиcоблаймиз.



Qn =

Q1 ∙ n

; P = P1 х n,

где P1 = Q1 х 1 =

Q1 ∙ 

100

100


P1 =

1790.46 ∙ 0,0003

= 0,005371 т/c




100




P 2 = P 1 ∙ 2 / 100 =5371*100/100=5371 гр/с


P 3 = P 1 ∙ 3 / 100 = 5371*140/100=7519.4 гр/с
P 4 = P 1 ∙ 4 / 100 = 5371*140/100=7519.4 гр/с
P 5 = P 1 ∙ 5 / 100 = 5371*100/100=5371 гр/с
P 6 = P 1 ∙ 6 / 100 = 5371*40/100=2148.4 гр/с
P 7 = P 1 ∙ 7 / 100 = 5371*135/100=725085 гр/с
P 8 = P 1 ∙ 8 / 100 = 5371*60/100=3222.6 гр/с
P 9 = P 1 ∙ 9 / 100 = 5371*75/100=4028.25гр/с
P 10 = P 1 ∙ 10 / 100 = 5371*35/100=1879.85 гр/с
P 11 = P 1 ∙ 11 / 100 = 5371*30/100=1611.3 гр/с
P 12 = P 1 ∙ 12 / 100 = 5371*30/100=1611.3 гр/с
P 13 = P 1 ∙ 13 / 100 = 5371*60/100=3222.6 гр/с
P 14 = P 1 ∙ 14 / 100 = 5371*40/100=2148.4 гр/с
P 15 = P 1 ∙ 15 : 100 = 5371*15/100=805.65 гр/с
P 16 = P 1 ∙ 16 : 100 = 5371 ∙ 25 / 100 = 1342.75 гр/с
P 17 = P 1 ∙ 17 : 100 = 5371 ∙ 75 / 100 = 4028.25 гр/с
P18 = P1 ∙ e18 : 100 = 5371* 100 / 100 =5371 гр/с
P 22 = P 1 ∙ e22 : 100 = 5371 ∙ 25 / 100 =1342.75 гр/с
P 23 = P 1 ∙ e23 : 100 = 5371 ∙ 5 / 100 = 268.55 гр/с
Олинган натижаларни сифат миқдор схемасининг жадвалига киритамиз. Таснифлаш жараёнидаги қумнинг таркибиги олтиннинг йиғилиш хусусиятини хисобга олган холда қумнинг таркибидаги Au миқдорини 1.5 гр / т деб қабул қиламиз.


3-жадвал

Download 380,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish