Мавзу: мехнат бозори статистикаси режа



Download 33,9 Kb.
bet2/5
Sana13.07.2022
Hajmi33,9 Kb.
#789238
1   2   3   4   5
Bog'liq
Меҳнат бозори статистикаси.

Жами аҳоли

Меҳнат ресурслари

Иқтисодий фаол аҳоли

Иқтисодиётда банд бўлганлар

1998

2002

1998

2002

1998

2002

1998

2002

23954,6

25427,5

11998,9

131810

8840,0

9367,8

8800,0

9333,0

Иқтисодий фаол (ИФа) аҳоли деганда, иқтисодиётда банд бўлган аҳоли (ИА) ва ишсизлар (ИШС)нинг йиғиндиси тушунилади. Унинг сони қуйидагича аниқланади:


бу ерда, ХХббм-меҳнат қилиш ёшидаги, аммо халқ хўжалигида банд бўлмаган ишга лаёқатли аҳоли сони.
Иқтисодий нофаол (ИНФа) аҳоли деганда давлат (Дқ) ва айрим кишилар (АКқ) қарамоғида бўлган, ҳеч қаерда ишламаётган аҳоли тушунилади. Унинг сони қуйидаги ҳисобланади:

ИФа ва ИНФа таркибига кирувчи аҳолини қуйидаги схема кўринишида тасвирлаш мумкин.


Иқтисодий мустақил (ИМа), иқтисодий номустақил (ИНМа), иқтисодий фаол (ИФа) ва иқтисодий нофаол (ИНФа) аҳолининг таркиби
2002 йилда Республикамизда иқтисодий фаол аҳолининг сони 9018 минг кишини, яъни аҳолининг 36,7 фоизини ташкил қилди.
Иқтисодиётда банд бўлган аҳоли (ИА)-бу иқтисодий фаол аҳолининг асосий қисми бўлиб, улар жамиятнинг барча секторларида банд бўлган, аниқроғи ишлаётган аҳоли (ИА)дир. Уларнинг таркибига ишсизлар (ИШС) ва ишлаш ёшидаги, аммо халқ хўжалигида банд бўлмаган ишга лаёқатли, ишлаб чиқаришдан ажаралган ҳолда ўқиётган ёшлар (Ўғ) ва ҳарбий хизматдагилар (ҲХ) кирмайди:
2002 йилда республикамиз иқтисодиётда банд бўлганлар сони 8983 минг кишини, яъни аҳолининг 36,4 фоизини ташкил қилди.
Ўзбекистон Республикаси қуйидагилар кишилар ишсизлар деб еътироф етилади: 16 ёшдан бошлаб то ёшга доир пенсияга чиқиш ҳуқуқини олишгача бўлган ёшдагилар; ишга ва иш ҳақига (меҳнат даромадига) ега бўлмаганлар; иш қидирувчи шахс сифатида маҳаллий меҳнат органида (биржада) рўйхатга олинганлар; меҳнат қилишга, касб тайёрлиги ёки қайта тайёргарликни ўтишга тайёр, меҳнатга қобилиятли шахслар.
Ишловчини мажбуран иш жойига бириктириш ёки тақсимлаш тартиби ўрнатилмаган ҳар қандай мамлакатда ишсизлик юзага келади. Ишсизликнинг турли кўринишлари мавжуд: фрикцион ишсизлик; структуравий ишсизлик; даврий ишсизлик.

Download 33,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish