Мавзу: Маънавият ва иқтисодиёт, уларнинг ўзаро муносабатлари Режа: Иктисодиёт тушунчаси


Иқтисодиёт ва маънавият масалалари ўзаро чамбарчас боғлиқ



Download 28,17 Kb.
bet3/4
Sana24.02.2022
Hajmi28,17 Kb.
#203903
1   2   3   4
Bog'liq
2-mavzu-manaviyat-va-iqtisod

Иқтисодиёт ва маънавият масалалари ўзаро чамбарчас боғлиқ. Маънавиятни юксак бўлишининг асосини иқтисодиёт ташкил этади. Бу дегани авваламбор иқтисодий муаммоларга эътибор бериш маънавият масалалари четга суриб қўйилиши керак деган хулосани келтириб чиқармайди.
Маънавиятсиз жамиятни мавжуд бўлиши мумкин эмас. Маънавий залолатга юз тутган кўпгина империяларнинг, хусусан Рим ва Византия, Мўғуллар империяси, Хитойдаги Цинь ва Хан империялари, юнон шаҳар давлатлари, Шимолий Америкадаги Мая цивилизацияси, Жан. Америкадаги Атцеклар цивизилацияси, Буюк Миср фиръавнларини мисол қилиб келтириш мумкин. Хусусан Хоразмшоҳлар, Темурийлар империяларининг қулаши ҳам мисол бўла олади.
Иктисодиёт ва маънавият,Ўзбекистоннинг иқтисодий салоҳияти.
Бозор иқтисодиёти шароитида маънавият, маърифат ва маданият масалалари иккинчи даражали аҳамият касб этувчи масалага айланиб қолади деб айтувчилар ҳам мавжуд. Албатта, бундай ҳодисанинг вужудга келишида биринчи навбатда мамлакатда олиб борилаётган сиёсатнинг қанчалик маънавий-маърифий аҳамият касб этишига боғлиқ бўлиб қолади.
Маънавиятнинг биринчи ўринга қўйилишига иккита сабаб бор: Биринчидан, биз Япония каби юксак ривожанган мамакатларнинг тарақ қиёт омилларини ўрганиб, фақат юксак иқтисодий ривожланишни таъминлаши мумкинлигига амин бўлдик.
Иккинчидан, республикамизда иқтисодий ривожланишни орқага сураётган, унга тўсиқ бўлаётган сабаблардан энг мухими- маънавиятсизлик эканини англаб етдик.
Бозор иқтисодиёти тамойиллари маънавият масалалари билан қарама-қарши қўйилмасдан, балки улар бир-бирини тўлдирувчи, уйғун ҳолдаги сиёсат мисолида амалга оширилиши лозим, фақатгина маънавий соғлом, кучли жамиятгина буюк ислоҳотларни амалга ошириш имкониятига эга бўлади. Айнан ушбу уйғунликка эриши мақсадида Ўзбекистонда 90-йилларнинг бошларидан маънавият масалалари катта аҳамият касб эта бошлади.
Тадбиркорлик ва ишбилармонлик бозор иқтисодиётининг талабидир. Бозор муносабатларига ўтиш ва унинг ривожи тадбиркорлик билан чамбарчас богланиб кетади. Тадбиркор хам маънавий пок, маърифатли бўлиши керак.

Download 28,17 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish