Мавзу: Кизамик (корь)



Download 5,56 Mb.
bet1/8
Sana28.04.2023
Hajmi5,56 Mb.
#932956
  1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 5364094675856655069

  • Кизамик
  • Режа: 1. Кириш – 5 мин. 2. Тарихий маълумотлар – 5 мин. 3. Этиологияси ва эпидемиологияси – 10 мин. 4. Патогенези ва патанатомияси – 10 мин. 5. Клиникаси – 30 мин. 6. Диагностикаси – 8 мин. 7. Даволаш – 10 мин. 8. Профилактикаси – 7 мин. 9. Якунлаш – 5 мин.

КИЗАМИК

  • Кизамик – хаво-томчи йули оркали юкадиган уткир юкумли касаллик булиб, умумий токсикоз, тана хароратининг кутарилиши, конъюнктивит, нафас йуллари яллигланиши ва терида узига хос боскичма-боскич, догли-папулёз тошмалар тошиши билан характерланади.

Муаммонинг долзарблиги

  • Хозирги кунгача дунёда кизамик билан хар йили 40 млн якин болалар касаланади, улар орасида 10% ортик улиш холатлари кузатилади. 30 йилдан бери кизамика карши вакцинация-профилактика утказилишига карамасдан, кизамикни огир шакллари купайиб бормокда, айникса катта ешдагилар орасида.

Кизамикнинг этиологияси

  • Кизамик вируси – Рolyinosa morbiliorum – катта миксовируслар оиласига мансуб, вирус геноми бир занжирли РНКдан иборат, мураккаб антигенли структурага эга, инфекцион, комплемент богловчи, гемагглютин ва гемолиз килувчи антигенлар тутади.
  • Антигенлари мустахкам. Организмда антигенга карщи махсус антителолар (иммунитет) ишлаб чикарилади.
  • Кузгатувчи ташки мухитни барча таъсиротларига чидамсиз, ультрабинафша ва тик куёш нурларига ута сезувчан.
  • Антибиотикларни барчасига чидамли.
  • Вирус лимфоид, ретикулоэндотелиал тукималарини, нафас йуллари эпителия хужайралари ва нерв тукималарини зарарлайди.

Кизамик эпидемиологияси

  • Инфекция манбаи – бемор
  • Юкиш йули факат хаво-томчи – бемор йуталганда, аксирганда, гаплашганда вируслар ташки мухитга чикиши ва хаво окими билан узок масофаларга таркалиши мумкин.
  • Кизамик билан огриган бемор 6- 8-10 кун давомида зарарли (юкумчил) хисобланади: (инкубацион даврини охирги кунлари, айникса продромал ва тошма тошиш даврлари ута хавфли хисобланади).
  • Вирусни кондан, томок-бурун ювиндиларидан касалликнинг катарал ва тошмали даврнинг дастлабки кунларда ажратиш мумкин. Бу муддат зарарли даврига тугри келади
  • Контагиозлик индекси вакцинациягача даврда 0,95 = 96 - 100% га тенг булган. Вакцинациядан кейин ушбу курсаткич кескин кискарган ва у эмланиш сифати хамда хосил булган иммунитетни сифатига бевосита боглик. Вакицнациядан сунгги иммунитетни давомийлиги аник эмас. Кузатув давом этмокда. Эмланган сунг йиллар утиши билан иммунитет сусайиши мумкин. Шунинг учун 2-3 маротаба вакцинацияни такрорлашга зарурият тугилади. Ушбу хол хар 8-15 йилларга тугри келади.

Download 5,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish