Мавзу: ix-xiiасрлардаги ўрта осиё мутафаккирларининг иқтисодий ғоялари


Низомулмулкнинг "Сиёсатнома" ёки "Сияр ул-мулук" асари салжуқийлар сулоласининг давлат бошқаруви соҳасидаги сиёсий дастури сифатида эътиборга сазовор манба бўлиб, у ўзбек миллий давлатчилиги тарихида



Download 338,54 Kb.
bet9/14
Sana25.02.2022
Hajmi338,54 Kb.
#292817
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
2 5355242026705097473

Низомулмулкнинг "Сиёсатнома" ёки "Сияр ул-мулук" асари салжуқийлар сулоласининг давлат бошқаруви соҳасидаги сиёсий дастури сифатида эътиборга сазовор манба бўлиб, у ўзбек миллий давлатчилиги тарихида ҳам алоҳида қийматга эгадир

  • Асарда учрайдиган тарихий-фалсафий ва давлат бошқарувига оид маълумотларни қуйидаги гуруҳларга ажратиш мумкин:
  • - сиёсий тарихга оид маълумотлар
  • - ижтимоий-иқтисодий ҳаётга доир маълумотлар;
  • - маънавий ҳаётга тегишли маълумотлар;
  • - ислом мазҳаблари ўртасидаги курашлар тарихига оид маълумотлар;
  • - бошқарувнинг диний ва дунёвий тамойиллари;
  • - сиёсат фалсафаси, ўзини ўзи бошқарув институтлари.

1

  • Қонун устуворлигининг сиёсий-амалий жиҳатлари қонунларнинг подшоҳ ва султонлар томонидан қабул қилиниши сиёсий фаолият бўлиб, улар халқ (раият) ҳаёти билан боғлиқ.
  • Биринчидан, подшоҳ томонидан фармонлар ёзилиб, халққа таништириб борилади. Бироқ у жамият ҳаётига монанд тарзда мудом ишлаб туриши шарт. Ана шунда сиёсий институтлар, шу жумладан, уларнинг ижросини таъминловчи идоралар ҳам ҳаёт талабларидан орқада қолмайди.
  • Иккинчидан, агарда фармонга салбий муносабат билдирилса ёки унинг ижроси чўзилиб кетганлиги тўғрисида хабар етса, подшоҳ масъул ва мутасадди шахслар учун жазо белгилаган (улар ўз яқинлари бўлса ҳам). Чунки, марказлашган давлат сиёсати шоҳ фармонига сўзсиз итоат этишни талаб қилади. Бу ўша даврнинг энг олий сиёсати эди, албатта.
  • Учинчидан, шоҳ, султон фармонлари барчага тааллуқлидир, уни ҳатто ҳукмдорга яқин одамлар ҳам бузиши мумкин эмас. Шунинг учун ҳам Низомулмулк қонун ва сиёсат олдида ҳаммани тенг, деб қараган.

А.Темурнинг иқтисодий қарашлари. (1336-1405)

  • Соҳибқирон давлатида девони бузург (бош вазир)дан ташқари, ҳар бир вилоятда Девон дейилувчи бошқарма бўлган. У давлатнинг муҳим ишларини: солиқ йиғиш, тартиб сақлашни, ижтимоий бинолар – бозорлар, ҳаммомлар, йўллар, сув иншоотларининг тармоқларини назорат қилиб турган. Унинг ходимлари вақти-вақти билан текшириш ва тафтиш ишларини олиб борган. Айниқса, тошу тарози тўғрилиги, одил баҳо текшириб турилган, қаллоб ва товламачилар қаттиқ жазоланган.
  • “Раиятни хонавайрон қилиш давлат хазинасининг камбағалашишига олиб келади. Хазинанинг камайиб қолиши эса, сипоҳларнинг тарқалиб кетишига сабаб бўлади. Сипоҳларнинг тарқоқлиги эса, ўз навбатида, салтанатнинг кучсизланишига олиб боради”, – деб кўрсатиб берган.


Download 338,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish