Мавзу: грунтларнинг турлари ва инженер геологик хусусиятлари


)  темир оксидлари ва гидрооксидлари - гематит



Download 6,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/26
Sana25.02.2022
Hajmi6,1 Mb.
#282337
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   26
Bog'liq
QDmaOvxpTwWAc5uzhAH4k4vvV1112ZgH51mumYFH

) 
темир оксидлари ва гидрооксидлари - гематит 
(Fe
2
O
3
), 
магнетит (Fe
3
O
4
), 
лимонит (Fe
2
O
5
* nH
2
O), 
алюминий оксидлари 
ва гидрооксидлари - корунд (Al
2
O
3
), 
боксит (Al
2
O
3
*2H
2
O) 
лар энг куп 
таркалган. Кварц ва оксид гурухига кирадиган бошка минераллар тог 
жинсини хосил килувчи минералларга киради. 




Карбонатлар.


Бу гурухдаги минералларнинг сони 80 га якин булиб, Ер 
пустининг 1,7 фойизини ташкил килади. Бу синфдаги минераллар 
углерод кислотасининг тузлари хисобланади. Карбонатлар одатда оч 
рангларга буялган, каттиклиги ва солиштирма огирлиги кичик булади. 
Кальцит (СаСО
3
), 
доломит (СаМg(СО
3
))
2
 
ва сидерит (FеCO
3
) 
лар 
карбонат минералларнинг кенг таркалган намоѐндаларидир. 
 
 
Сульфатлар.

Сульфатларга 260 га якин минерал киради ва ер пустининг 0,1 
фойизини ташкил килади. Уларнинг хосил булиши ер юзи сувларидан 
чукмага тушиш жараѐни билан хамда сульфидларнинг оксидланиши 
билан боглик. Бу синфдаги минералларга барит (ВаSO
4
), 
ангидрит 
(СаSO
4
), 
гипс (СаSО
4
*2
Н
2
О) мирабилит (Na
2
SO
4
*10
Н
2
О) ва бошкалар 
киради. 
Купгина 
сульфатлар 
тог 
жинси 
хосил 
килувчи 
минераллардир. 
 
Фосфатлар.
Фосфор кислотасининг
3
РО
4
) 
тузлари табиатда кенг таркалган 
ва ер пустининг 1 фойиз массасини ташкил килади. Фосфатларга хос 
булган намунасига апатит ва фосфоритлар киради. 
  



Силикатлар.
Бу синфга 800 га якин минераллар киради ва ер 
пустидаги минералларнинг 75-85 % ташкил килади. 
 
Силикатларнинг хосил булиши совиѐтган магматик 
эритманинг 
кристалланиши 
билан 
боглик.

Силикатларга оливин, гранат, авгит, роговая обманка, 
тальк, каолинит, мусковит, биотит, хлорит, дала шпати 
минераллари киради. Силикатлар асосий жинс хосил 
килувчи минераллар хисобланади ва кенг таркалган тог 
жинсларининг 
асосий 
таркибини 
хосил 
килади.

Органик бирикмалар хосил булиш шароити буйича ер 
юзасида усимлик ва хайвонат колдикларининг тупланиши 
ва уларнинг кислород етишмайдиган шароитда кайта 
узгариши билан боглик. Органик минералларга озокерит, 
янтарь, асфальтит ва бошкалар киради.
 


Тог жинслари тугрисида умумий тушунчалар 
ва уларни синфларга булиниши
Минераллар 
одатда 
муайян 
бир 
шароитда 
минерал 
агрегатларини хосил килади. Минералларнинг бундай табиий 
бирикмалари тог жинслари деб аталади.
 
Тог жинслари шу хосил 
булган мавжуд шароит учун доимий булган таркибга ва тузилишга 
эга булади. 

Тог жинсларининг асосий таркиби бир хил минералдан 
(мономинерал) ѐки бир неча хил минераллардан (полиминерал) 
ташкил топиши мумкин.
Агар тог жинси таркибида айрим минералларнинг микдори 
10% 
дан ортик булса, бундай минералларни жинс хосил килувчи 
минераллар, 10% дан кам булса иккинчи даражали акцессор 
минераллар дейилади.
Бирламчи минераллар тог жинси билан бир вактда пайдо 
булади ва уларнинг таркибида деярли узгармаган холда сакланиб 
коладилар. Иккиламчи минераллар эса тог жинслари шаклланиб 
булганидан сунг содир буладиган геологик жараѐнлар натижасида 
хосил буладилар.



Download 6,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish