Мавзу: грунтларнинг турлари ва инженер геологик хусусиятлари


Кристалл ва аморф холатларининг фарки шундан иборатки



Download 6,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/26
Sana25.02.2022
Hajmi6,1 Mb.
#282337
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26
Bog'liq
QDmaOvxpTwWAc5uzhAH4k4vvV1112ZgH51mumYFH

Кристалл ва аморф холатларининг фарки шундан иборатки
кристаллик минераллардаги ионлар шу жисм учун маълум аник бир 
тартибда жойлашади ва структура панжарасини хосил килади. 
Аморф минералларда эса ионларнинг жойлашишида конуний тартиб 
булмайди. 

Кристаллик ва аморф жисмларнинг ички тузилишидаги бундай 
фарк уларнинг физик хоссаларига (иссиклик утказувчанлиги, 
уланиши, каттиклиги ва бошкаларга) таъсир утказади. Шунинг учун 
уларни анизотроп жисмлар дейилади. Аморф жисмларда эса 
уларнинг физик хоссалари хамма йуналишлар буйича бир хил 
булади. Бу жисмларни изотроп дейилади.



Минералларнинг хосил булиш шароитлари

 
Турли геологик жараѐнлар натижасида пайдо булган минераллар
уларни хосил килган энергия манбаига кура учта: 
эндоген, экзоген ва 
метаморфик минералларга (генетик гурухларга) булинади.
Эндоген жараѐнлар ер пустининг юкори харорат (1200-1300 
о
С) ва 
юкори босим 3000-8000 атм.) хукмрон булган катта чукурликлари 
билан боглик. Магманинг чукурликда ѐки ернинг юзида совушидан 
хосил булган минераллар 
магматик минераллар дейилади.

 
Магманинг 35-80% микдорини кремний кислотаси (SiO
2
)
 
ташкил 
килади. Унинг уртача микдори буйича магмалар 
нордон (65-75%) урта 
(52-65%) 
ва асосий (40-52%) турларга
 
булинади.
Дифференциация 
магматик 
ва 
кристаллизацион 
турларга 

Download 6,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish