Мавзу: Физик кимёвий анализ методлари


Люминесценцияни энергетик ва квант чиқиши



Download 3,45 Mb.
bet41/64
Sana23.05.2023
Hajmi3,45 Mb.
#942776
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   64
Bog'liq
portal.guldu.uz-СПЕКТРОФОТОМЕТРИК ВА ФОТОМЕТРИК АНАЛИЗ УСУЛЛАРИ

Люминесценцияни энергетик ва квант чиқиши.
Люминесцент моддаларни асосий катталиги бу люминесценцияни чиқиши. Люминесценция чиқиши қўзғалган нурнинг қанча қисми люминесцент нурланишга сарф бўлганлигини кўрсатади.
Люминесцент чиқиш иккига бўлинади: энергетик чиқиш (Qэн) ва квант чиқиш (Qкв).
Qквқ Квант чиқиш, бу люминесцент квантлар сонининг умумий ютилган квантлар сонига нисбатидир.
Qэнқ Энергетик чиқиш бу люминесцент энергиясининг умумий ютилган энергия сонига нисбатидир.
Eқh (Бунда h-Планк доимийси, -нур тўлқин частотаси).
Qэнқ



0-Антистокс соҳаси ю<л, ю>л
Стокс соҳаси ю>л, ю>л

Энергетик чиқишни нурнинг тўлқин узунлигига боғлиқлиги.

Қўзғатилган нурни тўлқин узунлиги ошиши билан энергетик чиқиш маълум бир частотагача ошади (расм 5), шу частотадан кейин кескин камаяди ва 0га яқинлашади. Бу Вавиловнинг биринчи қоидаси.


Энергетик чиқишни кескин камайиб кетиши антистокс соҳасида содир бўлади (бунда юл).
Qэнқю Qэнқ Qквқ қ ю Qкв қлқconst
Квант чиқиш ютилган нур тўлқин узунлигига боғлиқ эмас. Qквю оширилганда ўзгармайди. Бу Вавиловнинг иккинчи қоидаси.
Антистокс соҳасида Qкв камайиб боради.
Квант чиқиш люминесцент модда концентрациясига, температурага, бегона ионлар концентрациясига боғлиқ.
Квант чиқишининг камайиб бориши, люминесценциянинг сўниши ҳам дейилади. Аналитик люминесцент моддани концентрацияси катта бўлса унда люминесцент сўниши бошланишини билиши керак:
QквқQ0C-k(C-C0)
Бунда Q0-жуда суюлтирилган ҳолатда люминесценцияни чиқиши. k-константа.
Щар хил люминесцент моддалар учун С0 ва k специфик бўлади. Агар СС; унда Qквconst.
Люминесцент методда квант чиқиши шу модданинг сезгирлигини билдиради. Квант чиқиши қанчалик катта бўлса, сезгирлиги шунчалик катта бўлади.
Люминесцент анализда модданинг концентрациясини билиш учун унинг чиқариши интенсивлигини (флуоресценция интенсивлиги) Iфл билиш керак. Iфл модданинг ютилган нурни энергиясига тўғри пропорционал (Iют) ва к.
Iфлқ Iютк
IфлқI0.Clк.
, l ва I0-константалар. акқconst(СС) бўлганда IфлқkC.
Ординатада- Iфл, абциссага-С сонлари қўйилса, люминесцент методларида ишлатиладиган тўғри чизиқли боғланишни олиш мумкин.
Люминесцент анализда энг кўп ишлатиладиган молекуляр люминесценция, хусусий ҳолда флуоресценциядир.



Download 3,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish