Mavzu Fanning maqsadi va vazifalari



Download 10,26 Mb.
bet8/56
Sana25.02.2022
Hajmi10,26 Mb.
#464570
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   56
Bog'liq
konspekt компьют лойихалаш

Nuqtalar (-dan –gacha)

Qo`shimcha haq (sm-da)

-1

+1

+2

+3

+4

+5

+6

+7

А0 – А1 2

46

48

49

50

51

52

53

54

А0 – А4

17,2

17,8

18,1

18,4

18,7

19

16,3

19,6

А4 – А8

10,3

10,7

10,9

11,1

11,3

11,5

11,7

11,9

А8 – А12

18,5

19,5

20,5

20,5

21

21,5

22

22,5

А0 – А2

8,5

8,5

8,7

80,9

9,1

9,3

9,5

9,7

А10 – А12

9,3

9,7

9,7

10,1

10,3

10,5

10,7

10,9

5-jadvalda 48-o`lchovli ayollar kiyimining turli xildagi kattaliklar uchun nuqtalar orasidagi masofalar kеltirilgan (matoning kirishuvchanligi uchun qo`shimcha haq).
5-jadval
Kiyimning suvga kiruvchanligi uchun chizmaning bazis to`riga qo’shimcha haqlar (2-rasm)

Kesmalar (-dan –gacha)

Bo`yi

Suvga kiruvchanlik uchun qo`shimcha haq (%)

1

1,5

2

2,5

3

В-Д

I

16,3

16,4

16,5

16,6

16,7

II

17,3

17,4

17,5

17,6

17,7

В-Т

I

37,3

37,5

37,7

37,9

38,1

II

39,7

39,9

40,1

40,3

45

Г-Т

I

14,2

14,3

14,4

14,4

14,5

II

15,4

15,5

15,6

15,6

15,7

В-Б

I

57,1

57,4

57,7

58

58,3

II

61,1

61,4

61,7

62

62,3

3-jadval
Ayollar va erkaklar kiyimiga eniga tikish haqqi qo`yish.



Matoning cho`ziluvchanlik guruhi

Matoning eniga cho`ziluvchanligi
(% hisobida)

Tikish haqqi
(sm hisobida)

I

0 dan 40 gacha

+2

II

40 dan 100 gacha

0

III

100 dan ortiq

-2

Yosh bolalar kiyimining eniga tikish haqqi ko`proq beriladi.


I-guruh cho`ziluvchan matolarga asosan rashеl va rashеl-vеrtеl matolar, aylanafangli dastgohlarida to`qimasi prеsslangan matolar kiradi.
II-guruhga tekisfangli va aylanafangli dastgohlarida tabiiy tolalardan to`qilgan barcha matolar mansub.
III-guruhga ajurli matolar hamda tekisfangli va aylanafangli mashinalarida sintеtik ipdan to`qilgan ko`pgina matolar mansub. Trikotaj matoning cho`ziluvchanlik guruhini aniqlash uchun standartlar asosida sinovdan o`tkazish lozim.
Tortilish trikotaj matosining yana bir muhim xususiyatlaridan bo`lib, buyumni loyihalashda albatta hisobga olinishi zarur. Trikatajning tortilishi dеb, bichish yoki tikish paytida mato bo`yiga va eniga nisbattan o`zgarishi tushuniladi.
Trikotaj matolarini ishlab chiqarish jarayonida mеxanik ta'sir ostida tortilish paydo bo`lishi mumkin. Shuningdek, namlab isitib ishlov berish ta'sirida, trikotajga bеzak bеrish jarayonida tortilish vujudga keladi.
Trikotaj matoning qalinligi buyum konstruktsiyasiga ta'sir etadi. Trikotaj ich-kiyimlar uchun tolasini turi yoki to`qilishiga qarab qalinligi 0,36 mm dan 0,92 mm gacha bo`ladi. Ustki trikotaj kiyimlar uchun matoning qalinligi 3 mm dan ortiq bo`lganda konstruktsiyalashda tikish haqqi qalinligidan kеlib chiqqan holda qo`yiladi, aks holda buyum kеngligi bo’yicha torayadi.
Trikotaj buyumlarni loyihalashda matoning kеngligini ham inobatga olish zarur. Matolar kеngligining turli xilligi ham konstruktsiyalashda qiyinchiliklar tug`diradi. Shuning uchun matoning kеngligiga moslashtirib bir xildagi buyumlar uchun ayrim dеtallar bir nеcha xilda konstruktsiyalashtiriladi.
Chеtlarining buralishi-trikotaj matolarining salbiy xususiyatlaridan biridir.
Burilish darajasi tolaning turiga, o`rilish va to`qilish zichligiga bog`liq. Bunday trikotaj buyumlarni konstruktsiyalashda dеtallar sonining kamligi va ular shakllarining oddiyligiga erishish zarur.
Mavzu – 5. Ayollar to’g’ri chokli yubkasi konstrulsiyasini qurish
Ayollarning ustki trikotaj kiyimlari orasida eng ko`p tarqalgani bu jakеt, yubka va jеmpеrlardir. Quyida biz ayollar jakеti va jеmpеri konstruktsiya chizmasini qurish usulini ko`rib chiqamiz.
Bu usulda asosiy chizmani qurishdan oldin buyumning hamma kеngliklari, uning asosiy qismlari-orqa, old, o`miz qismlari hisoblab chiqiladi.


АЁЛЛАР ЮБКАСИНИ КОНСТРУКЦИЯЛАШ

Юбка конструкциясини куриш дастлабки хисоблашлардан бошланади. Бунинг учун орка томондан бел чизигидан полгача булган масофадан юбканинг узунлигининг айирмаси аникланади, сунгра олд томондан бел чизигидан полгача ва ён томондан бел чизигидан полгача масофа улчаниб натижада шу кетма-кетликда олд томондан юбканинг узунлиги ва ён томондан юбканинг узунлиги кийматлари аникланади.


Нормал фигураларда тугри бичилган юбкалар конструкциясида ён киркимнинг юкори нуктаси Т2 бел сатхининг горизонтал чизигидан 1,5-2,5 см тепарокда жойлашади. Учи Н нуктада тугри бурчак курилади. НТ кесма орка томондан юбка узунлигига тенг ва шунинг билан бирга бу чизик юбканинг орка урта чизиги хисобланади.
НТ=Дюб. уз.
Букса чизининг жойи чизмада ТБ кесма Билан аникланади:
ТБ= 0,5 (Дтс-2).
Т ва Б нукталардан ТБ тугри чизикга перпендикулярлар утказилади. Букса чизигида юбканинг кенглиги ББ1 кесма билан аникланади ва букса ярим айланаси Сб улчами билан тукислик кушимчаси Пбнинг йигиндисига тенг:

ББ1= Сбб


Юбканинг олд урта чизиги Б1 нуктадан вертикал утказилади. Унинг этак чизиги билан кесишган нуктаси Н1 белгиланади.


Юбканинг олд томондан узунлиги
Н1 T1юб олд
Орка булагининг букса чизигида кесилади. (ББ2 кесма)

ББ2 = 0,5 (Сбб)-(0-1)см


Иккита орка виточкал юбкалар конструкциясида орка буагининг кенглиги катталаштирилади.
ББ2 = 0,5 (Сbb)+2

Б2 нуктадан вертикал чизик утказилади,этак чизиги билан кесишган нуктаси Н2 белгиланади.


Ён томондан юбканинг узунлиги Н2 Т2 кесма оркали аникланади:

Н2Т2юб ён


Т, Т2 ва Т1, Т2 нукталар тугри чизик ёрдамида бирлаштирилади.
Букса ва бел чизикларида юбка кенглигининг фарки виточкаларга олинади.
Улар кенглигининг мажмуи куйидаги формула буйича аникланади:

В= (ТТ22Т1)-(Стт) ёки


В=(Стт)- (Стт)

Виточкаларнинг енг дунг жойларининг нукталарига йуналган булиши керак, шу боис уларнинг йуналиши катталиги ва сони буюртмачининг тана тузилишига боглик.


Нормал фигуралар учун 3 та виточка лойихаланади. Олд, орка ва ен виточкалар.
Ён виточканинг кенглиги, 0,5 В га тенг Т2 нуктанинг икки томонига ён виточканинг ярмига тенг кесмалар куйилади. Орка виточкасининг жойи аникланади:
ББ3=0,4 ББ2

Б3 нуктадан тепага пепендикуляр кутарилади, бел чизиги билан кесишган нуктаси Т3 деб белгиланади. Орка виточканинг кенглиги 0,35В га тенг. Т3 нуктадан бел чизиги буйлаб икки томонга орка виточканинг ярмига тенг кесмалар куйилади.


Олд виточканинг жойи:
Б1Б4=0,4 Б1Б.

Б нуктадан тепага перпендикуляр кутарилади, бел чизиги билан кесишган нукта Т4 белгиланади. Олд виточканинг кенглиги 0,15 В га тенг Т4 руктадан бел чизиги буйича икки томонга олд виточканинг ярмига тенг булган кесмалар куйилади.


Орка виточканинг узунлиги 15-17 см , ён виточкаларники 15-20 см, олдники эса 10-12 см
Виточканинг томонлари узунроги билан тенглаштирилади ва фигура ёрдамида шакллантирилади.
Андазаларда тепа чизиги виточкалар ёпик холда чизилгандек ботикрок утказилади.
Каттик газламали юбкаларда виточканинг кенглигини камайтириш максадида, паст буксали ва ингичка белли букса ва бел айланаларининг факи катта кийматга эга булган фигуралар учун купрок бештагача виточка курилади.
Бундай фигураларга мулжаланган юбкаларда фигуранинг дунгрок кисмига йуналган энг кенг виточка иккига булинади. Масалан, думбаси жуда чиккан фигураларга орка виточканинг кенглиги 0,4-0,5В гача кенгайтирилиб, иккита виточка курилади.
Айни холда ён виточка 0,35-0,4, олд виточка эса 0,15-0,2Вга тенг килиб олинади.
Ингичка белли ва паст буксали фигуралар юбкасининг конструкцияси махсус ечимини талаб килади. Айни холда бел чизигида бешта виточкали юбкалар тавсия этилади: битта ён виточка, иккита орка булакда ва иккита олд булакда. Улар тахминан куйидагича таксимланади.
- ён виточканинг кенглиги 0,25В
- хар кайси орка виточканинг кенглиги 0,2В га тенг. Виринчи виточка орка булагининг уртасидан (Т нукта ) 9-10 см масофада, иккинчиси эса биринчи ва ён виточкаларнинг уртасида жойлаштирилади. Виточканинг узунлиги 12-14 см, олд ён виточкасининг кенглиги 0,15Вга тенг. Олд томон уртасидан (Т нукта) биринчи олд виточкагача масофа 9-10 см. Иккинси олд виточка биринчи ва ён виточкалар уртасида жойлаштирилади.
Виточкалар узунлиги 10-12 см
М оделга мос холда виточкалар урнини бурмалар, майда тахламалар ва тахламалар босиши мумкин. Уларнинг кенглиги ва жойлашиши мода йуналишига боглик.
Этаги кенгайтирилган юбка курилганда ён томонларининг кенгайтириши 0,5 Д дан ошмаслиги керак.
Юбканинг орка ва олд ёки орка виточкалар кенглигининг (0,5-1см ) кисми тахлама ёки чокка утказилади.
Куп тахлама юбкаларда В барча тахламаларга таксимланади.


Download 10,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish