Мавзу: Бошлангич синф укувчиларижда узунлик хакидаги тасаввурни шакллантириш



Download 0,89 Mb.
bet29/49
Sana05.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#528945
TuriЛекция
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   49
Bog'liq
бошлангич-матем-методика

Лекция №11
Мавзу: Юз ичида сонларни кушиш ва айиришга ургатиш методикаси.
Режа:
1. Юз ичида сонларни кушиш ва айиришнинг огзаки усули.
2. Юз ичида сонларни кушиш ва айиришни ёзма усули (хисоблашни ёзма ва огзаки усули).


Таянч иборалар: сонни кушиш, айириш, хисоблаш, хона кушилувчилар йигиндиси, яхлит сонларни кушиш ва айириш, унликдан утиб кушиш, хисоблашни огзаки, ёзма усули.
Дастур талабларига биноан 100 ичида сонларни айириш ва кушишни урганишда укувчилар кушиш ва айиришнинг хамма холлари учун хисоблаш усулларини, уларнинг назарий билимларини урганишади. I синфда арифметик амалларнинг хоссаларини ва бу хоссаларнинг хисоблаш усулларини ургатилади. Хоссаларни ва хисоблаш усулларини очиб беришдан аввал тайёргарлик иши олиб борилади. Тайёргарлик ишида укувчилар солар йигиндиси, айирмаси каби математик ифодаларни узлаштирадилар, куш тенгликлар билан танишадилар. Бир ва икки амалли ифодаларни кавслар ёрдамида ёзишни икки хонали сонларни хона кушилувчилар йигиндисига алмаштиришни урганадилар. «Йигинди» математик ифодаси билан танишиш I синфда +3 мавзусидан кейин «Айирма» термини ун ичида кушиш ва айириш мавзусини ичида ургатилади. Буларни ургатиш жараёнида йигинди ва айирма терминларининг икки хил маъноси очиб берилади. Масалан: 4+5 ва 4 ва 5 сонларнинг йигиндиси, 9 хам сонлар йигиндиси, деб аталиш ургатилади. 10 ичида кушиш ва айиришни урганиш вактида хисоблаш усуддарини ёзма тушунтириш максадида 2 та тенглик ишоралари билан ёзиш ургатилган: масалан: 6+4=6+2+2=10; 9-3=9-2-1=6. бундай ёзиш укувчини сонни булаклари буйича кушиш ва айириш усулини тушуниб олиш асосида хисоблаш усулларини асослашнинг ёзилишини тушунишларига тайёрлайди 6+(3+1)=6+4=10.
Номерлашни урганиш даврида «кавс» белгиси киритилади. «Кавс» белгиси таништиришда бундай машкни таклиф килади. 5 ва 3 сонларни йигиндисига 2 ни кушинг. Машкни огзаки ечганда кейин укитувчи бундай мисолларни кандай ёзишни тушунтиради: сонни айтилган йигиндига кушиш кераклигини курсатиш учун йигиндини кавслар ичига ёзиш керак: (5+3)+2… Хоссаларни киритгунча кадар болаларни кавсли ифодаларни тугри укиш ва уларни диктовка остида ёзиб олишга ургатилади. Масалан: 9-(2+3) ни укувчилар бундай укишга ургатилади: 9 сонидан 2 билан 3ни йигиндисини айиринг, сунгра 2 хонали сонларни хона кушилувчилар йигиндиси билан алмаштирилади. Масалан: 34=30+4; 59=50+9.
Урганилган бу материаллар керакли хисоблаш усулларини очиб беришга асос булади ва кушиш, айиришни ургатиш куйидаги тартибда олиб борилади: биринчи 20 ичидаги сонларни кушиш ва айириш, сунгра нол билан тугайдиган икки хонали сонларни кушиш, айириш, сонга йигиндини, йигиндидан сонни айириш коидалари ва бошка куринишдаги икки хонали сонларни кушиш ва айиришни хисоблаш уссулари ургатилади, яъни биринчи группага 2+9, 3+8, 7+5, 8+3 куринишидаги бир хонали сонларни кушиш ургатилади, яъни шундай иккита бир хонали сонларни оламизки уларнинг йигиндиси 10 дан ортик булсин.
9+5 (1) куринишидаги кушишни бажаришда абакдан фойдаланилади. Маълумки 10 ичида хам бир хонали сонларни урганган эдик, лекин уларнинг йигиндиси 10 дан кичик эди. Энди бу куринишдаги сонларни кушишда 10 га тулдириш принципидан фойдаланилади, яъни бунда кушилувчилар йигиндига алмаштириш керакки у биринчи кушилувчини 10 га тулдирсин: 9+5=9+(1+4)=(9+1)+4=10+4=14 (10+4 йигинди иккинчи унликка киради). Иккинчи группага 20+5, 30+6, 70+4, … (2) куринишидаги яъни биринчи кушилувчиси яхлит икки хонали сон, иккинчи кушилувчи бир хонали сон булган сон йигиндисини топишга оид мисоллар киради. 20+5 ни хисоблаганда икки хонали сонларни номерлаш мавзусида олган билимлардан фойдаланилади. 20 бу 2 унлик, 5 бу 5 бирлик натижа 25, шунинг учун 20+5=25. (3) 22+5=(20+2)+5=20+(2+5)=20+7=27



4) 20+50

40-10

2 ун +5 ун =7 ун

4 ун-1 ун=3 ун

20+50=70

40-10=30

4) 28+5=(28+2)+3=30+3=33
(2 3)

6) 30+25=30+(20+5)=(30+20)+5=50+5=55


(30+20)+5=55
25+30 20+30+5 (20+30)+5=55
(20 5)
7) 22+35=22+(30+5)=(22+30)+5=52+5=57
8) 22+36=25+(30+6)=(25+30)+6=55+6=61

42+25

42+38

74+26

74+26

(40+2)+(20+5)

40+30=70

70+20=90

74+20=94

40+20=60

2+8=10

4+6=10

94+6=100

2+5=7

70+10=80

90+10=100

74+26=100

60+7=67

42+38=80

74+26=100




42+25=67










Демак, 100 ичидаги сонларни кушишни ургатишни методик тартибланиши 9+5→30+20→20+5→22+3→28+6→22+35→22+36. 100 ичидаги сонларни кушишнинг огзаки усулларини урганиш даврида кушишнинг ассоциативлик хоссаси билан укувчиларни таништирилади.
(4+2)+3=6+3=9
(4+2)+3=(4+3)+2=7+2=9
(4+2)+3=4+(2+3)=4+5=9
Бу коидага асосан 34+2, 34+20 куринишидаги мисолларни ишлаш ургатилади ва иккала ишлаш холи бир-бири билан таккослаб курсатилади. Тушунтириш бундай тартибда олиб борилади: олдин сонни йигинди билан алмаштираман, йигиндини сонга кушиш хосил булади, сунгра энг кулай усул билан ечамиз.
34+2=(30+4)+2=30+(4+2)=36
34+20=(30+4)+20=(30+20)+4 =54
бу куринишидаги мисоллар куп марта ишланиши натижасида укувчида куникма хосил булади, сунгра хисоблаш усули кискартирилади.
Масалан: 42+30 42 га 30 ни кушиш учун 40 га 30 ни кушамиз бу 70 яна 2, 72 булади ва 42+30=72 деб ёзилади.
Вакти-вакти билан тула тушунтиришларни сураб бориш керак.
Айириш.
40-20
4 ун – 2 ун = 2 ун 2 ун=20 40-20=20
45-5=(40+5)-5=40+(5-5)=40+0=40
45-40=(40+5)-40=(40-40)+5=0+5=5
45-3=(40+5)-3=40+(5-3)=40+2=42

45-3 40-5


(40+5)-3 40=30+10
40+(5-3)=40+2=42 (30+10)-5
30+(10-5)=30+5=35
45-9=45-(5-4)=(45-5)-4=40-4=36
45-30 (40+5)-30=(40-30)+5=10+5=15

    1. 45-(20+3)=(45-20)-3=25-3=22

    1. 45-(20+8)=(45-20)-8=25-8-17




Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish