Мавзу-10: ер шакли ва унинг улчамларини аниклаш



Download 23,5 Kb.
Sana24.02.2022
Hajmi23,5 Kb.
#195351
Bog'liq
МАВЗУ9


МАВЗУ-10: ЕР ШАКЛИ ВА УНИНГ УЛЧАМЛАРИНИ АНИКЛАШ.
Ернинг шакли хакида олдиндан маълум бир фикрлар мавжуд булган. Бу фикрлардан асосийси ер сферик шаклда деган тушунчадир. Ерни сферик шаклда деб олинса, унинг радиусини улчаш зарур. Шу радиусни хисоблашга ёрдам берадиган конуниятни геометрия фани асосида келтириб чикариш мумкин.
R=
Бу ерда асосан n0 га мос келувчи ёриткичнинг узунлигини аниклаш зарурияти келиб чикади. Бу масалани хал килиш усулини бизнинг эрамиздан аввал яшаган Эротесфен томонидан трангуляция усули эди. Бунинг учун ОО1 нукталар танлаб олинади. Базис килиб, паст текисликдан аниклик билан улчаш мумкин булган масофа танланади. Бу (10-20 км) ва ОО1 нукталарни туташтирувчи тугри чизикнинг туриш томонларига миноралар урнатиб, бу миноралардан тахминан иккита нукта куринадиган килиб урганилади. Бу ерда базисни катта аниклик билан улчаб, томон орасидаги бурчакни улчовчи асбоблар ёрдамида аниклаб, тригонометрик йул билан ОО1 орасидаги масофа аникланади. Бу усул ёрдамида 1615- йилда Голландиялик олим Сэн Нуэлс томонидан Голландиядан утадиган Ер меридианининг кейинчалик Ер экваторининг 10С ёйининг узунлигини улчанади. Бу улчашлар 10С га мос келувчи ёйнинг узунлиги турлича эканлиги аникланди. Экватор учун 110,6 км , кутб учун эса 111,7 км эканлиги топилди. Бу улчашлар шуни курсатадики, ер радиуси барча жойда бир хил эмас экан. Бундай улчаш 1940 йилда рус олимлари Идотов ва Красковский томонидан кейинчалик , сунъий йулдошлар ёрдамида ернинг меридиани буйича ва экватор буйича радиуси аникланди. Ернинг катта радиуси экватор буйича а=6378,16 км буни катта ярим ук дейилади. В=6356,78 км бу меридианга нисбатан сикиклиги эса (сферадан четлашиш) эканлиги аникланди. Шунингдек, Ернинг Жанубий кутби, шимолий кутбга нисбатан марказга 30 м якинлиги топилди. Ернинг радиусини бу олимлардан ташкари Беруний томонидан, хамда Багдодда Ал- Маъмун томонидан йигилган олимлар ёрдамида Мухаммад –ал Хоразмий, Ахмад-ал Фаргоний бошчилигида ердан 10С мос келувчи ёйнинг узунлиги аникланган. Ернинг шаклини хозирги кунда Геохид шаклида деб кабул килинган.
Download 23,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish