Мавзу- физикага кириш



Download 0,92 Mb.
bet22/53
Sana26.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#469633
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   53
Bog'liq
Fizika to`liq

G=G1+G2+G3 +........ =
2.Потенциал.
Буни тушуниш учун гравитацион майдонда жисмни кучиришда бажарилган ишни топиш керак.


dr dS

r2


1
r1 Wp = -   Mmr деб белгиланди.
Демак, Ерни тортиш майдонида жисмни кучиришда бажарилган иш йулни узунлигига ва шаклига боглик булмай балки Ер билан жисмни бир бирига нисбатан эгалланган холатига боглик яъни потенциал энергия куринишида булади.
Бунда
Кучланганлик майдонни куч характеристикаси, потенциал эса энергетик характеристикаси экан. Улар орасидаги богланишни топайлик.Майдон марказидан r узокликдаги m жисмни dr га сил-житиш учун F . dr иш бажарилади. Бу иш жисм-ни потенциал энергиясини -dWр га узгартади.

Ёки потенциал бир хил булган нукталар эк-випотенциал сиртларни хосил киладилар G = - g rad  потенциал градиентидир.


IY. Сунъий космик жисмлар - йулдошлар, сайёралар, юлдузларни учириш учун уларга кос-мик тезликлар бериш керак. Улар 3 хил булади.
1.Биринчи космик тезлик.
Жисм Ер якинида доиравий орбита буйлаб харакатланиши яъни cунъий йулдош булиб колиши учун (Ердан унча баланд булмаганда
r  Rо)
Агар тезлик v1 дан сал катта булса жисм эллиптик орбита буйича харакатланади.
2. Иккинчи космик тезлик.
Жисм Ер тортиш доира юзсидан чикиб сунъий сайёрага айланиши учун унга Ердан чексизликка силжиш ишига тенг кинетик энергия бериш керак

бундай тезликда жисм параболик орбита буйича харакатланиб Ер тортиш доирасидан чикиб кета-ди.
3.Учинчи космик тезлик.
Жисм Куёш тортиш доирасидан чикиб Га-лактикага узоклашиб сунъий юлдуз булиши учун унга Куёш тортишкучи билан таъсир курсатиб Ер орбитасидан чикариш ишини бажариши керак.
Y. Эквивалентлик принципи.
Шундай килиб масса иккита хар хил конунларда учрайди : F = ma ва
Биринчи холда у жисмни инертлик хоссаларини, иккинчи холда эса торти-шиш хоссаларини характерлайди. Шу сабабли mин ва mграв лар хар хилми деган савол тугилиши табиийдир. Бунга факат тажриба жавоб беради. Жисмларни эркин тушишини курайлик маълум-ки, Ерга якин жисмлар


куч билан тортиладилар.
Ва шуни натижасида тезланиш олади :
Тажриба хамма жисмлар учун а бир хил булишини курсатади.  M/R20 Купайтма доимий-дир. Бундан mгр / mин нисбат хамма жисмлар учун бир хил булади деган хулосага олиб келади.
Этвеш (1887), Дикке (1964), Брагинский ва Панов (1971) тажрабалари юкорида фикрни тас-диклади : Демак m грав = m ни . Бу фикр фанда эквивалентлик принципи деб ном олган.



Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish