Мавзу- физикага кириш



Download 0,92 Mb.
bet24/53
Sana26.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#469633
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   53
Bog'liq
Fizika to`liq

Назорат саволлари.



  1. Ишкаланиш нима ?

  1. Курук ёки ташки ишкланиш деб нимага айтилади ?

  2. Ички ишкаланиш деб нимага айтилади ?

  3. Кулон-Амонтон конунини тушунтиринг.

  4. Ишкаланиш коэффициенти деб нимага айтилади ?

  5. Думаналишдаги ишкаланиш кандай булади?

  6. Ишкаланиш кучи тезликка кандай боглик ?

  7. Ньютон формуласини тушунтиринг.

  8. Динамик ковушоклик коэффиценти нима ?

  9. Стокс формуласи качон уринли булади?



Таянч иборалар : Ишкаланиш, ишкаланиш кучиб ташки ишкаланиш, ишкаланиш коэффициенти ички ишкаланиш, Ньютон формуласи, Стокс формуласи.
Адабиётлар.

1.Стрелков С.П. Механика . Т., 1977 й. § 72-75.


2. Сивухин Д.В. Умумий физика курси. 1 том . Т., 1981 й. § 17-96.
3. Рахматуллаев М . Умумий физика курси. Механика. Т., 1995 й. § 38-41.
4. Хайкин С.Э. Физ. Основы механики. М., 1971 г. § 35 - 39

Мавзу -14. КАТТИК ЖИСМНИНГ АЙЛАНМА ХАРАКАТИ.


Режа.

  1. Каттик жисм МН системасидир.

  1. Каттик жисмнинг кимирламас ук атрофида харакати.

  2. Куч моменти.

  3. Кимирламас ук атрофида айланаётган каттик жисм кинетик энергияси.

  4. Инерция моменти. Штейнер теоремаси.

Моддий нукта ёки уларнинг тупламидан ташкил топган система (каттик жисм - механик системанинг ихтиёрий икки нукта орасидаги масофа уни харакати вактида узгармайди) нинг харакати умумий холда илгариланма ясси ва айланма харакатлар куринишида булади.


а) каттик жисм илгариланма харакати деб шундай харакатга айтиладики, бунда уни ихтиё-рий икки нуктасини бирлаштирувчи тугри чизик уз-узига параллел кучади аникроги каттик жисм-ни хамма нукталари бир хил булиб, Эйлер бурчаклари доимий колади.
Демак, каттик жисмни харакатини унинг битта нуктасининг харакати учун ёзилган конун-лар оркали ифодалаш мумкин.
б) ясси харакат : каттик жисмнинг барча нукталарини траекториялар харакат вактида параллел текисликларда булса бундай харакат ясси дейилади. Масалан: поршенни харакатида, думаланган жисмда . . .

Ясси харакатда жисмни хар бир нуктасини траекторияси текисликда жойланиши билан бирга, барча траекторияларни текисликлари ё мос тушади, ё бир-бирига параллел булади.


в) Айланма харакат деб шундай харакатга айтиладики, бунда жисмни барча нукталарини траекториялари маркази айланиш уки деб аталув-чи битта чизикда булган концентрик айлана-лардан иборат булади. Бунда айланиш укидаги барча нукталар харакатсиз колади. Агар айланиш уки махкамланган булса, жисмни кузголмас укка нисбатан айланма харакати юз беради. Айланма харакатни ифодалашда координата сифатида бурчакни, яъни радиусни силжиш бурчагини оли-нади. Айланма харакатни кинематик тенгламаси  =  (t) булади. Айланма харакат килаётган моддий нуктанинг харакат тенгламалари
v=R, a=r, a n=v , =0 + t,  = 0t + t2 / 2
каби ифодаларни каттик жисм учун хам куллаш мумкинлигини таъкидлаб утайлик. Айланма харакатда жисмнинг нукталари марказлари айла-ниш уки деб аталувчи тугри чизикда ётувчи айланалар буйича харакатланади. Умуман, каттик жисмнинг ихтиерий харакати унинг илгариланма ва айланма харакатларини йигиндиси куриниши-да тасаввур килиниши мумкин. Бу ясси харакатда яккол куринади. Ясси харакат деб хамма нук-талари параллел текисликларда кучадиган жисм харакатига айтилади. Бундай харакатга цилиндр-ни текисликдаги харакати мисол булади.


V01


V0

Жисмнинг ихтиёрий бир нуктасини элементар dS кучишини dSилг ва dSайл ташкил этувчиларга ажратиш мумкин.



Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish