Одам боласининг ривожланиши — бу мухим жараён хисобланади. Шахснинг камол топишида ва унинг хулкига ижтимоий ва биологик омилларнинг таъсир кучи хамиша бир хил булавермайди. Шахснинг фазилатларини тугри англаш ва бехато бахолаш учун уни тўрли муносабатлар доирасида, тўрли вазиятларда кўзатиб кўриш лозим.
Педагогикада «шахс» тушунчаси «инсон» тушунчасидан фаркли Улароқ, у инсоннинг ижтимоий хусусиятларини англатади. Яъни жамият аъзосининг бошқа одамлар билан муомалада булиши, муносабат ўрнатиш натижасида шаклланиб борадиган сифатларни билдиради. Инсон рухий хусусиятларининг ривожланиши (акд, ирода, диктат ва хоказо), хаётда ўз ўрнини топа олиши, унинг Ватан, халқнинг равнаки йулида огишмай, эътикод билан хизмат қилиши, иймонли булиши, инсонни шахс даражасига кутаради. Бундай сифатларнинг руёбга чикиши тарбияга боглиқ булади.
Демақ таълим-тарбия муассасаларидан таҳкари тарбиявий таъсирлар, яъни кундалик ижтимоий вокеликларнинг шахсга кўрсатаётган таъсири, уларни ижтимоий педагогиқ илмий, назарий «а амалий ўрганиш, педагогикада шу кунга қадар етарлича эътибор берилмаган ижтимоий педагогикага зарўратни вужудга келтирмокда, Кўрснинг номидан хам кўриниб тўрганидеқ ижтимоий хаётнинг тўрли жабхалари шахсга, айникса ёшларга, албатта ўз таъсирини кўрсатади, Бунга мисол тариқасида куйидаги жадвални келти- ришимиз мумкин:
Оммавий ахборот воситалари И Иктисодиёт "
Куча-куй, махалладаги вокеликлар ’ ШАХС
Ота-она, ёши кичик ва катталар орасидаги муносабатлар
Ишлаб чикариш жараёнлари s'
Илм-фаннинг тўрли сохалари
Жамият ўзининг кўрилишига кўра тўрли хилдаги ўзаро богланган ва ўзаро таъсир этувчи ижтимоий ииститутларга эга. Ижтимоий институт — инсонлар жамиятдаги хаётинингтарихан мўраккаб шаклда ташкил этилганлиги ва тартибга солинганлигини ўрганади. Худди ана шулар орқали бола жамият меъёрлари ва ахлоқ коидаларини
23
ўзлаштиради. Шундай ижтимоий институтларни ижтимоийлашган институт деб номлаш мумкин ва буларга оила, таълим, мадаиият ва дин кабилар киради.
Оила — ижтимоийлашишнинг етакчи институти, бу орқали бола асосий ижтимоий билимни эгаллайди, ахлокий мохирлик ва куникмани олади, маълум баҳо ва энг юксак максад кдиишни ўз- лаштиради, хдётида нима керак булса шу жамиятдан олади.
Таълим — таълим оркали бола бу жамиятга хукумронлик кд- лаётганларни бахолай олади. Таълимда билим олиш жараёнида, у нафацат ривожланади, балки жамиятдаги хаётга мослашади.
Мадаиият — бу шундай ижтимоий институтки, инсоният ўзи учун яратилган моддий ва маънавий бойликларни танлайдиган маскан. Болага унинг шаклланиш жараёнида адабиёт, мусикд, раем, оммавий ахборот воситалари ва боиҳаларнинг таъсири тегади.
Дин — ижт имоий институт сифатида мўраккаб ижтимоий кўринишга эга. Бир бутунича тизимда алоҳида тасаввўр, сезги, ибодат харакатлари, ташкилотлар ва сигинувчиларнинг тўрли хил бирлашмалари мавжуд. Доимий ахлокий қадриятлар, ислом, христиан (яки нл ар га севги ва гамхўрлиқ халоллиқ чидамлилиқ яхшилиқ мехр-мўрувватлилик ва б), диний байрам ва анъаналар, диний мусика ва боиҳалар боланинг жамиятдаги ахлокий меъёрлари таъсир этиши мумкин.
Мазкўр кўрс бевосита педагогика ва психология факультет- ларининг ўқув режаларига киритилган. Социология фани педагогика учун кимматли база ёки материал тайёрлаб бера олади. Аммо пе- дагоглар учун уша жамиятдаги ходиса, жараёнлар ва муноса- батларнинг инсон онгига, инсонларнинг маънавий хаётига, одоб- ахлок меъёрларига булган таъсири мухимрокдир. Шунинг учун хам уни ижтимоий х,аёт педагогикаси, жамият ва жамоа тарбияси, кун- далик хаёт тарбияси десак муболага булмайди.
Фан фаолиятнинг бир еохаси сифатида янги объектив билим ва куникмаларни яратади. Инсоннинг ривожланиши жуда кийин ва мўраккаб жараён хисобланади. Ривожланиш хар кандай тирик организмга, шу жумладан инсонга хам хосдир. Ривожланиш ташки ва ички факторлар таъсири остида булади.
Do'stlaringiz bilan baham: |