Матн муҳаррирлари ва процессорлари


киритинг деган маълумот кўрсатилган бўш матн майдонили махсус мулоқот дарчаси очилади. У ерга  керакли жой номини киритиб ОК



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

киритинг деган маълумот кўрсатилган бўш матн майдонили махсус мулоқот дарчаси очилади. У ерга 
керакли жой номини киритиб ОК тугмаси босилса натижавий жадвал пайдо бўлади. 
«Сўров» да ҳисоблаш жараѐни 
Запрос яратиш бланки пастки қисмидаги майдон номи киритилмаган бўш бланкасига, жадвалда бошқа 
майдонлар бўйича ҳисоблашни ташкил этиш натижалари ѐзиладиган бўлса, у майдон ҳисоб майдони 
дейилади. Бундай майдонда, аввал ҳисоблаш натижасини англатувчи янги ном киритиб, сўнгра : белгиси 
қўйилади ва кейин ҳисоблаш формуласи ѐзилади.
Ҳисоблаш формуласида иштирок этадиган майдон номлари квадрат қавслар ичида ифодаланиши керак. 
Эътибор беринг формула ѐзиладиган жой ҳажми анча кичкина бўлгани учун формуланинг фақат бир 
қисмигина кўриниб туради. Шунинг учун ушбу жараѐнни клавиатуранинг Shilt+F2 тугмасини босиш билан 
махсус формула ѐзиладиган (киритиш худуди) номли дарча очиш орқали бажариш анча қулайлик яратади. 
Юқоридаги мисолда талабаларнинг нечанчи курсда тахсил олишларини аниқлаш талаб этилсин. Бунинг 
учун 2008 дан уларнинг ўқишга кирган йилари айирилиши ва натижани Курс деб аталган бўш бланкага 
қуйидагича жойлаш керак: 
Поле: Курс: 2008-[Ўқишга кирган йили] 
ва уни ишга тушириш керак. Бу ерда,
Курс - натижа жойлашган майдон номи
[Ўқишга кирган йили] - Ўқишга кирган йили деб номланган майдон. 
Область ввода дарчасида математик, тригонометрик ва мантииқий функциялар иштирок этган анча 
мураккаб ҳисоб ишларини хам бажариш мумкин.
Бу ишни бажаришнинг яна битта йўли бор бўлиб, у ускуналар панелидаги Построить деб аталган 
тугмани босиш билан амалга оширилади. Бунда Построитель выражений номли дарча очилади ва унда 
ишлатилиши мумкин бўлган барча фукция ва операторлар рўйхати пайдо бўлади.
Построитель выражений дарчаси уч қисмдан ташкил топган бўлиб, биринчиси Поле выражения деб 
аталади. У шу дарчанинг юқори қисмида жойлашган. Унда асосий ифода хосил қилинади. Иккинчиси 
дарчанинг ўрта қисмида жойлашган бўлиб, у Кнопки операторов деб аталади ва унда барча арифметик ва 
мантииқий амал белгилари жамланган бўлиб уларни ифодага жойлаштиришда ишлатиш мумкин. Учинчиси 
дарчанинг пастки қисмида жойлашган бўлиб, у Элементы выражений деб аталади ва у ердан ифодага 
керакли функция, ўзгармас ва бошқаларни олиш мумкин. 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish