Матбабаев М. М. “Электр техникаси, электр механикаси ва электр технолгиялари” кафедраси



Download 1,54 Mb.
bet21/111
Sana27.03.2022
Hajmi1,54 Mb.
#512475
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   111
Bog'liq
ETQ maruza toplami

6.2.-расм

Миқдоран нурли иссиқлик алмашинуви печь кладкасининг (деворининг) t стационар иссиқлик режимида энергия балансини тасвирловчи учта тенглама билан тавсифланади.


Қиздиргич қуввати маҳсулот сирти ва кладканинг ички сиртига узатилади.



Маҳсулот томонидан қабул қилинадиган қувват:

Печь девори орқали иссиқлик исрофини қоплашга кетадиган қувват:

Бу ерда 1- индекс қиздиргичга, 2- индекс маҳсулотга, 3- индекс печ деворига мос келади.
С12, С13, С32 – келтирилган нурланиш қобилиятлари (Вт/м2К4)
F12, F13, F32 – нурланишнинг умумий сиртлари (м2)
Улар нурланишнинг бурчак коэффициентлари орқали ифода қилиниши мумкин: F12=12F1, F13=13F1, F32=32F3
Бу ерда 12, 13, 32 – нурланишнинг ўртача бурчак коэффициентлари бўлиб, улар битта жисм тўла нурланишининг қанча фоизи бошқа бирига тушишини сон жиҳатдан кўрсатади.
Юқорида кўрсатилган тенгламаларнинг ихтиёрий иккитасини Т1 , К га нисбатан ўзаро ечиб, қуйидагига эга бўламиз:



бу ерда - иссиқлик исрофларининг нисбий қуввати
Т1 – қиздиргичнинг иш пайтидаги температураси.
Илдиз остидаги ифоданинг биринчи хадини С12 га кўпайтирамиз ва бўламиз, у ҳолда

бу ерда



қиздиргич сиртининг эффектив юзасини ташкил қилиб, температуранинг бир хил шароитларида ва иссиқлик нурланишнинг коэффициентларининг бир хил қийматларида сон жиҳатдан идеал қиздиргич сирти юзасига тенг бўлади.
Қиздиргичнинг эффектив сирти қуйидагича тақдим қилиниши мумкин F эф=эфF1

эф=f (F12 F13 F32, C12 C13 C32, )- қиздиргичнинг нурланиш эффективлиги коэффициенти.


С12, С13, С32 – иссиқлик нурланишнинг келтирилган коэффициентлари.
 - печь кладкаси орқали иссиқлик исрофлари.
F12, F13, F32 – нурланишнинг қўшма сиртлари.
Реал қиздиргичнинг солиштирма сиртий қуввати:
лекин у ҳолда (чунки. ) ёки натижада

Идеал қора жисмга нурланувчи идеал қора қиздиргич ( ) фақат Т1 ва Т2 дан боғлиқ идеал сиртқи қувват (Вт/м2) га эга бўлади

графиклар серияси мавжуд.

Графиклардан фойдаланиб, Е1 ва Е2 исталган қийматида ни топиш мумкин


Бу ерда
Реал қиздиргичнинг солиштирма сиртий қуввати ёки , юқорида кўрсатилгандек, қиздиргичнинг конструкцияси, уни печь деворларида жойлаштириш шароитлари,киздириладиган маҳсулот материали, ҳамда нисбий иссиқлик исрофларига боғлиқ
Шунинг учун реал қиздиргич учун қуйидагини топиш мумкин.
Қиздиргичнинг кесим ўлчамлари ва узунлигини аниқлаш иккита тенгламага асосланади.
тенглама иссиқлик алмашиш шарти кўрсатади, иккинчи тенглама эса
- қиздиргич параметрларининг электр боғланишини кўрсатади.
Бу тенгламаларда :
- бир фазанинг ҳар бир тармоғидаги қиздиргичнинг қуввати (Вт)
- қиздиргичнинг рухсат этилган солиштирма сиртий қуввати (Вт/м2)
- нурланишнинг эффективлик коэффициенти
- қиздиргичнинг фаза тармоғига мос келувчи кучланиш (В)
- қиздиргичнинг юзаси (м2)
- қиздиргич фазаси битта тармоғининг каршилиги, (Ом)
- қиздиргич битта фазаси тармоғининг узунлиги (м)
- қиздиргичнинг кесим юзаси (м2)
- ишчи ҳароратдаги қиздиргичнинг солиштирма электр қаршилиги,(Омм).
Юзани периметр ва ўзунлик кўпайтмасига( ) алмаштириб қуйидагига эга бўламиз :

иккинчи тенгламадан

Бу тенгламаларни тенглаштирсак


Думалоқ кесимли қиздиргичлар учун

Тўғри тўртбурчак кесимли лента кўринишидаги қиздиргич учун



(
чунки. - ва )



Download 1,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   111




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish