Маҳсулот (ишлар, хизматлар)ни ишлаб чиқариш ва сотиш харажатлари


Г. ТОВАР-МОДДИЙ ЗАХИРАЛАРНИ, ТУГАЛЛАНМАГАН ИШЛАБ ЧИҚАРИШЛАРНИ



Download 0,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/15
Sana22.02.2022
Hajmi0,5 Mb.
#91198
TuriКодекс
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
54-сон 05.02.1999. Маҳсулот (ишлар, хизматлар)ни ишлаб чиқариш ва сотиш харажатлари таркиби ҳамда молиявий натижаларни шакллантириш тартиби тўғрисидаги низомни тасдиқлаш ҳақида

Г. ТОВАР-МОДДИЙ ЗАХИРАЛАРНИ, ТУГАЛЛАНМАГАН ИШЛАБ ЧИҚАРИШЛАРНИ,
ШУНИНГДЕК КЕЛГУСИ ДАВРЛАР ХАРАЖАТЛАРИНИ БАҲОЛАШ
Ушбу Низомга мувофиқ ишлаб чиқариш харажатлари ҳисобот даври мобайнида ишлаб чиқариш
счётларида ва тайёр маҳсулот счётида шаклланиши керак. Бироқ бир турдаги маҳсулотни серияли (кенг
кўламда) ишлаб чиқаришда фавқулодда ҳолатлар туфайли келиб чиққан фавқулодда ёки бир галги харажатлар
тайёр маҳсулот таннархига киритилмаслиги, балки сотиш харажатлари сифатида тўғридан-тўғри ҳисобдан
чиқарилиши керак.
Товар-моддий бойликлар захираларини, тугалланмаган ишлаб чиқаришни, шунингдек келгуси
даврлар харажатларини баҳолаш «Бухгалтерия ҳисоби тўғрисида» Ўзбекистон Республикаси Қонунига
мувофиқ амалга оширилади.
Олдинги таҳрирга қаранг.
Келгуси даврлар харажатлари харажатларнинг алоҳида тоифасини ташкил қилади.Улар жорий даврда
амалга оширилади, бироқ кейинги ҳисобот даврларидаги ишлаб чиқариш харажатларига қўшилади.
(«Г» бўлимининг учинчи хатбоши Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2009 йил 11 мартдаги
63-сонли қарори таҳририда — ЎР ҚҲТ, 2009 й., 10-11-сон, 115-модда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
(«Д» бўлими Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2009 йил 11 мартдаги 63-сонли қарорига
асосан ўз кучини йўқотган — ЎР ҚҲТ, 2009 й., 10-11-сон, 115-модда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
(1-илова Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2009 йил 11 мартдаги 63-сонли қарорига асосан
ўз кучини йўқотган — ЎР ҚҲТ, 2009 й., 10-11-сон, 115-модда)
Олдинги таҳрирга қаранг.
(2-илова Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2009 йил 11 мартдаги 63-сонли қарорига асосан
ўз кучини йўқотган — ЎР ҚҲТ, 2009 й., 10-11-сон, 115-модда)
(Ўзбекистон Республикаси Ҳукуматининг қарорлари тўплами, 1999 й., 2-сон, 9-модда; Ўзбекистон Республикаси қонун
ҳужжатлари тўплами, 2003 й., 11-сон, 88-модда; 12-сон, 92-модда; 19-сон, 183-модда; 24-сон, 241-модда; 2004 й., 52-
сон, 523-модда; 2005 й., 52-сон, 386-модда; 2006 й., 42-сон, 418-модда; 51-52-сон, 507-модда; 2007 й., 21-сон, 215-
модда; 2008 й., 40-41-сон, 412-модда; 2009 й., 10-11-сон, 115-модда; 2010 й., 6-7-сон, 52-модда; 2011 й., 52-сон, 561-
модда; 2015 й., 9-сон, 100-модда; 2016 й., 17-сон, 176-модда; Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси,
24.05.2018 й., 09/18/384/1266-сон; 15.04.2020 й., 09/20/217/0426-сон)

Download 0,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish