Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф


- расм. Гранитли жинсларнинг механик нураши



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

109- расм. Гранитли жинсларнинг механик нураши. 


306 
Сув оқимлари таъсирида механик нураш туфайли жарликлар 
тизими, оқим ўзанлари, водийлар ривожланади (110-расм). 
Қояли рельефда бу восита гравитация кучлари таъсирида тоғ 
жинсларини механик парчалаб, турли шакллар ва бурдаланган материал 
ҳисобига коллювий ҳосил қилади (111-расм). 
Сув музлаганда ўз ҳажмини 11% га оширади. Натижада 
тоғларнинг қор чизиғидан юқорисида, арктика, субарктика, денгиз 
қирғоқларида совуқдан нураш юз беради. Тоғларда 
қурумлар
, баланд 
тоғларнинг текис юзаларида 
тошлоқ саҳролар 
шу йўл билан ҳосил 
бўлган. Элювий, делювий, коллювий нураш маҳсулотларидир. 
Кимёвий нураш
. Сув, карбонат ангидрид, кислород, органик ва 
анорганик кислоталар таъсирида беқарор минералларнинг ўзгаришига 
кимёвий нураш дейилади. Кимёвий нураш кислотали-ишқорли ва 
оксидловчи-тикловчи муҳитларда амалга ошади. 
 
110- расм. Сув эрозияси туфайли шаклланган дара .www.artphotoclub.com 


307 
Кислотали-ишқорли муҳит
сувдаги водород ионларининг 
концентрацияси билан белгиланади. У муҳитнинг 
водород кўрсаткичи
(рН) дейилади. 
Кимёвий тоза сув ҳам оз миқдорда бўлсада Н
+
ва ОН
-
ионларига 
парчаланган бўлади. 22°С ҳароратли 1 литр сувда ушбу ионларнинг 
концентрацияси 1х10
-7
грамм-ионга тенг бўлади. Бундай кичик 
миқдорни ифодалаш қулай бўлиши учун унинг ўнлик логарфмини 
тескари ишора билан ёзиш қабул қилинган. Нейтрал муҳитда рН 7,0 га 
тенг бўлади. Бу катталик сувли муҳитнинг муҳим кўрсаткичи 
ҳисобланади. Шуни ёдда тутиш лозимки, рН ўнлик логарифмда 
олинганлиги учун унинг 1 бирликка ўзгариши водород ионлари 
концентрациясининг ўн мартага ўзгарганлигини билдиради. 
Нейтрал 
муҳитда 
водород 
ва 
гидроксил 
ионларининг 
концентрацияси ўзаро тенг, яъни рН=ОН=7,0 бўлади. рНнинг қиймати 7 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish