Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet132/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

Ультраметаморфизм 
жуда чуқурда (15 - 20 км), геосинклинал 
вилоятларнинг ороген босқичида вужудга келади.
Ультраметаморфизм минтақавий метаморфизмнинг хусусий ҳоли 
бўлиб, муайян табиий-кимёвий шароитларда кечади. Бу шароитлар 


296 
мигматитизация ва гранитизациядан иборат. Ультраметаморфик 
жинслар суюқланган моддаларнинг сезиларли таъсирида ҳосил бўлади. 
Ультраметаморфизмнинг омиллари бўлиб юқори ҳарорат, сувнинг 
кимёвий фаоллиги ҳамда учувчи компоненлар (К, Н
2
О, HF, Р
2
О
5
и др.) 
келтирилиши шароитлари саналади. 
Мигматитизация 
– бу ёндош метаморфик жинсларга ёки ишқорли 
метасоматозга гранитли магманинг кириши туфайли аралаш таркибли 
(мигматит) жинсларнинг вужудга келиш жараёни. 
Гранитизация
– тоғ жинсларининг кимёвий ва минерал таркиби 
ўзгариб гранитларга айланиш жараёни ҳисобланади. 
Ультраметаморфизмда асосан мигматитлар, гранитлар ва гнейс-
гранитлар пайдо бўлади. 
Автометаморфизм.
Магматик тоғ жинсларидаги ҳароратнинг 
пасайиши натижасида улардаги учувчи ва тез ҳаракатланувчи 
компонентлар ҳамда гидротермал суюқликлар таъсирида ўзгариш 
жараёнига 
автометаморфизм 
дейилади. 
Динамометаморфизм 
ер ёриқлари зонасида юқори ҳарорат 
шароитида йўналган босим (стресс) остида вужудга келади ва тоғ 
жинсларининг қайта кристалланмасдан туриб бурдаланиши ва талқонга 
айланишидан иборат бўлади. Динамометаморфизм маҳсулотларининг 
бурдаланиш даражаси бўйича тектоник брекчиялар, катаклазитлар ва 
милонитлар ажратилади. 
Термал 
метаморфизм.
Магма 
литосферанинг 
юқори 
қатламларига кўтарилишида чўкинди ва бошқа жинсларни ёриб чиқиб, 
атрофдаги тоғ жинсларини ўзининг юқори ҳарорати билан қизитади, 
бир қисмини эритади ва улар билан кимёвий реакцияга киришиб, 
ўзгартиради. Бу жараён 
термал метаморфизм
дейилади Термал 
метаморфизмнинг муҳим хилларидан бири контакт метаморфизм 


297 
ҳисобланади. Бу ҳодиса интрузивга ёндош жинслар билан вужудга 
келгани учун 
контакт метаморфизми
деб юритилади. Контакт 
метаморфизм ўз навбатида иккига: контакт метаморфизмга ва 
метасоматик метаморфизмга бўлинади. 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish