Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

 


278 
 
11.2. Интрузив таналарнинг ётиш шакллари 
 
Интрузив массивларнинг ётиш шаклларини, уларнинг ёндош 
жинслар билан бўлган муносабатларини ва ер пўстининг тектоник 
структураларидаги тутган ўрнини аниқлаш муҳим назарий ва амалий 
аҳамиятга эга. Магматик ва постмагматик генезизсга эга бўлган турли 
фойдали қазилмалар интрузив жинсларнинг ётиш шаклларига бевосита 
боғлиқ бўлади. Интрузив жинсларнинг ётиш шакллари эса уларнинг 
ҳосил бўлиш шароитлари билан чамбарчас боғланган. Интрузив 
жинсларнинг ётиш шаклларини ёндош жинсларга нисбатан бўлган 
муносабатларига қараб мувофиқ ва номувофиқ турларга бўлиш мумкин. 
Номувофиқ интрузиялар
. Бундай интрузияларнинг ўлчами 
турлича, юзлаб куб метрдан минглаб куб километргача бориши мумкин. 
Номувофиқ интрузиялар ҳажми ва ётиш шакли бўйича батолитлар, 
штоклар, этмолитлар, гарполитлар ва дайкаларга ажратилади. Уларнинг 
орасида энг йириклари батолитлардир. 
Батолитларнинг
ер 
юзасига чиқиш майдони 
100-200км
2
боради. 
Уларнинг устки (апикал) 
қисми 
гумбазсимон, 
аркасимон 
ясси 
ёки 
тепаликлар ва чуқур-
лардан иборат мураккаб тузилишга эга бўлиши мумкин (99-расм). 
Батолитларнинг 
вертикал 
қалинлиги 
10-12 
км 
га 
боради. 
Батолитларнинг кўп қисми габбро, диорит ва гранитлардан иборат. 
99-расм. Батолитнинг вертикал кесмада 
кўриниши. 


279 
Батолитлар 
кўп 
ҳолларда 
тектоник 
структураларни 
кўнда-
ланг йўналишда ёриб 
чиққан бўлади. Бундай 
интрузив массивларнинг 
тепа қисмида ҳар хил 
ўлчамдаги 
ксенолитлар 
кўплаб учрайди. 
Батолитлар
 
Ўрта 
Осиёда кенг ривожланган. Уларни Чотқол-Қурама, Ҳисор ва Нурота 
тоғларида кузатиш мумкин (100-расм). 
Апофизалар 
- асосий интрузивлардан четга ёриб кирган ёки йирик 
пона шаклидаги қисмидир. Ёндош жинсларга нисбатан апофизалар 
мувофиқ, номувофиқ- ёриб кирувчи ҳолда шаклланган бўлиши мумкин. 
Штоклар
кесмада изометрик 
йирик 
устунсимон 
шаклдаги 
интрузиялар бўлиб, юзаси 100 
км
2
гача етиши ва чуқурликка қараб 
бирмунча 
кенгайган 
бўлиши 
мумкин (101-расм). 
Этмолит
устки (апикал) 
қисми ботиқ, чуқурликка қараб 
торайиб 
борувчи 
нотўғри 
воронка шаклдаги интрузия 
ҳисобланади 
(102-расм). 
Уларнинг устки қисмидаги 
ёндош жинслар билан контакти мувофиқ бўлиши мумкин. Улар го-

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish