Машиналар ишончлиги ва техник сервис. Machine reliability and maintenance


-расм. Машина деталари ресурсини аниқлаш схемаси



Download 12,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet171/305
Sana25.02.2022
Hajmi12,49 Mb.
#276516
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   305
Bog'liq
Машиналар ишончлиги ва техник сервис

1-расм. Машина деталари ресурсини аниқлаш схемаси. 
Агар чиниқтириш даври ҳисобга олинмайдиган бѝлса ва шартли равишда 
нормал фойдаланиш давридаги ѐйилиш қийматининг ѝсиб бориш жараѐнини 
машинанинг ишланмасига (Н) тѝғри пропорционал деб фараз қиладиган 
бѝлсак, у ҳолда, деталнинг тѝлиқ ресурси Тдп га тенг бѝлади (3 – слайддаги а, 
б, в, 3 бурчакдан): 
)
1
(
,
И
ПР
ДП
И
И
tg
в
б
Т
бу ерда Ипр – деталнинг чегаравий ейилиши; Wд – деталнинг ѝртача ейилиш 
тезлиги.
Бундан:
.
(2)
ПР
И
д
ДП
И
И
W
tg
Т
Айтингларчи бу даврдаги ейилиш қиймати кандай параметрларга боғлиқ? 
Дискуссия жараѐнида, бундаги ейилиш қиймати қатор ѝзгарувчиларга, 
яъни юзага ишлов бериш тозалигига, бирикманинг бошланғич тирқишига, 
чиниқтириш режимига боғлиқлиги тѝғрисидаги ҳақиқат табора чархланиб 
борилади. Булар ҳар бир муайян ҳолатдаги ейилиш қийматининг ѝзгариб 
боришига таъсир этиши кенг таҳлил қилинади. 
Ипр 
Идр 
б 
в 
а 
Тмр 
Тдп 
в 
Н, мото-с. 
Ей
или
ш, м
м


2-расм. Бирикма таркибидаги деталларнинг ресурсларини 
аниқлаш схемаси. 
Қурилган график асосида таъмирлаш фонди таркибидаги берилган 
деталнинг ейилиш даражаси ҳали рухсат этилган чегарадан ошмаган 
ҳолларда улар таъмирланмасдан ишлатиш мумкинлиги олдиндан башорат 
(прогноз) қилиниши мумкин. 
Лекин, маълумки, деталнинг чиниқтириш давридаги ейилиш қиймати унча 
кѝп бѝлмайди ва у инженерлик ҳисоблаш ишларида эътиборга олиб 
ѝтирилмайди.
Ушбу фаразни ҳисобга олган ҳолда машиналар деталари ва 
бирикмаларининг тѝлиқ ресурсини (Тдп) қуйидаги ифода ѐрдамида 
аниқлашимиз мумкин: 
,
ПР
ДП
Д
И
Т
W
(3) 
,
H
СП
C
Sпр
S
T
W
(4) 
бу ерда Sн – бирикманинг бошланғич тирқиши; 
Sпр – техник шартлар бѝйича бирикмадаги чегаравий тирқиши; 
Wд – бирикма ейилишининг ѝртача тезлиги. 
Деталларни тиклашдаги мақбул усулни танлаш учун талаба раҳбари 
томонидан қуйидаги бирор детални тиклаш технологиясини ишлаб чиқиш 
учун топшириқ олади: 
1) пахта териш машинасининг шпиндели; 
2) редукторнинг корпуси; 
3) аппарат редукторини вали
4) шпиндел барабанини вали; 
5) узатмалар Қутисининг вали; 
6) мой насоси радиаторли секциясини корпуси; 
7) сув насосини корпуси; 


8) ИЁД тирсакли валини шкиви
9) двигател шатуни; 
10) двигател тақсимлаш вали; 
11) двигател тирсакли вали ва пахтачиликда қѝлланиладиган
Қишлоқ хѝжалик техникаларининг бошқа деталлари. 
Деталларни мақбул тиклаш усулини танлашда қуйидаги тавсияларни 
ҳисобга олиш зарур: 
1) Деталларни тиклашда кенг тарқалган усулларга пайвандлаш, эритиб 
қоплаш, пластик деформациялаш, таъмирлаш ѝлчамлари ва қѝшимча детал 
қѝйишни кѝрсатиш мумкин.
2) Кѝп ейилган ва сирт қаттиқликлари баланд бѝлиши талаб қиладиган 
деталларни (ѐнилғи аппаратураларидаги, гидротизимидаги, тормозлардаги ва 
бошқа деталлар) электролитик ѐки кимѐвий қопламалар билан тиклаш 
мақсадга мувофиқдир;
3) Деталларни ремонт ѝлчамига келтириб, ишлов бериш уларнинг 
чидамлилигини пасайтиради ва ѝзаро алмашинувчанлигини ѐмонлаштиради. 
Юқоридаги тавсияларни ҳисобга олган ҳолда 2 3 тиклаш усуллари 
қабул қилинади. Бугунги кунда қуйидаги учта мезондан кетма-кет тарзда 
фойдаланиш тавсия этилади. 
1. Технологик (қўлланувчанлик) мезон деталларнинг физик-механик 
хусусиятлари, конструкцион материаллар тури, шакли ва геометрик 
ѝлчамлари, ҚаттиҚлиги, ейилиш тури, Қийматини комплекс ҳисобга олади. 
2. Техник (узоқ муддатлилик) мезон мақсадга мувофиқроқ тиклаш 
усулини танлашда чидамлилик коэффициентини аниқлаш формуласи 
ѐрдамида ҳисобланадиган техник мезондан фойдаланилади:
К
у
К
ч
К
б 
К
ѐ
К
и
max , 
(5) 
бу ерда К
ч
– ейилишга чидамлилик коэффициенти
К
б
– бардошлилик коэффициенти; 
К
ѐ
– ѐпишҚоҚлик коэффициенти; 
К
т
– тузатиш коэффициенти (0,8 0,9). 
Тиклаш усуллари учун К
ч
, К
б
,
К
ѐ
, коэффициентларининг қийматлари 1-
жадвалда келтирилган. 
Физик моҳиятига кѝра К
у
қиймати деталнинг фойдаланиш жараѐнидаги 
хизмат муддатига пропорционалдир, демак, К
у
энг катта бѝлгани учун мазкур 
мезон бѝйича мақбул тиклаш усули ҳисобланади. 
3. Техник-итисодий (жамловчи) мезон детал узоқ муддатлигини 
унинг тиклаш таннархи билан боғлайди ва қуйидаги формула ѐрдамида 
баҳоланади: 
С
т
К
у
С
я
min
ѐки С
т
К
у
С
я
, (6)
бу ерда С
т
– тикланган детал нарҳи, сѝм; 
С
я
– янги детал нарҳи, сѝм. 


Агар бизга янги детал қиймати номаълум бѝлса, у ҳолда техник – 
иқтисодий мезон проф.В.А.Щадричев тавсия этган формула ѐрдамида 
баҳоланади: 
К
т
С
т
К
у
min
(7) 
бу ерда C
т
– деталлнинг 1 м
2
ейилган юзасини қайта тиклаш таннархи, сѝм м
2

Download 12,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   305




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish