Машғулот тури: маъруза Мавзу: Биосфера Мавзу режаси


Ерда кимёвий ва биологик эволюциянинг шартли чизмаси



Download 5,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/31
Sana11.04.2023
Hajmi5,33 Mb.
#927029
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   31
Bog'liq
\'Авазов Ш Биосфера 02 10 2021 очиқ (1)

 Ерда кимёвий ва биологик эволюциянинг шартли чизмаси 


264 
(молекуляр) кислород 
тўпланишига олиб келган ва бу жараён эволю-
циянинг энг муҳим босқичларидан бири сифатида эътироф этилган.
Бир вақтнинг ўзида гетеротрофлар, энг аввало – ҳайвонлар ривож-
ланган. Ҳайвонларнинг сувдан қуруқликка чиқиши ва материкларда 
тарқалиши (учламчи давр бошига қадар) уларнинг ривожланишидаги 
асосий саналар ҳисобланади. Агар Ернинг ёшини (4.5 млрд йил) шарт-
ли равишда бир кун (24 соат) деб белгиласак, бундай вақт бирлигида 
Ерда ҳаёт камида 20 соат олдин пайдо бўлган, дастлабки тирик жон-
зодлар денгиздан қуруқликка 6 соат 35 минут олдин чиққан, сут эми-
зувчилар 3 соат 46 минут, одам эса 10 секунд олдин пайдо бўлган, деб 
тасаввур қилиш мумкин.
В. Вернадскийнинг 
биосфера эволюцияси
ҳақидаги асосий ғояла-
рини қуйидагича ифодалаш мумкин: 
1. Дастлаб литосфера – атроф-муҳит нишонаси, сўнгра қуруқликда 
ҳаёт пайдо бўлганидан кейин биосфера шаклланган. 
2. Ернинг геологик тарихи давомида ҳаётдан мутлақ маҳрум бўлган 
геологик даврлар ҳеч қачон кузатилмаган. Бинобарин, ҳозирги тирик 
модда ўтган геологик даврлардаги тирик моддалар билан генетик боғ-
ланган. 
3. Тирик организмлар – ер пўстида кимёвий элементлар миграция-
сининг бош омили. 
4. Организмлар фаолиятининг жуда улкан геологик самараси улар-
нинг сони чексиз катта эканлиги ва улар амалда чексиз катта вақт ора-
лиғида фаолият кўрсатиши билан шартланган.
5. Биосферадаги жараёнлар ривожини ҳаракатга келтирувчи асосий 
омил тирик моддаларнинг биокимёвий энергияси ҳисобланади. 
В. Вернадский ижодининг гултожи 
ноосфера
, яъни ақл-идрок 
сфераси ҳақидаги таълимот бўлди. 
Умуман олганда, В. Вернадскийнинг биосфера ҳақидаги таълимоти 
тирик ва нотирик табиатнинг ўзаро таъсири ҳамда алоқадорлиги ҳақи-
даги замонавий тасаввурларга асос солди. Биосфера ҳақидаги таъли-
мотнинг амалий аҳамияти жуда катта. Бу таълимот бугунги кунда 
табиатдан фойдаланиш ва атроф-муҳит муҳофазасининг табиий-ил-
мий асоси бўлиб хизмат қилмоқда. 

Download 5,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish