Машғулот тури: маъруза Мавзу: Биосфера Мавзу режаси



Download 5,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/31
Sana11.04.2023
Hajmi5,33 Mb.
#927029
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   31
Bog'liq
\'Авазов Ш Биосфера 02 10 2021 очиқ (1)

Кислороднинг айланиши


244 
4. Табиий экотизимлар (қуруқлик, чучук сув, денгиз 
экотизимлари) ва табиий ландшафтлар. 
Биосферанинг табиий тизимларини таснифлаш 
ландшафтли
ёндашувга
асосланади, чунки экотизимлар – Ернинг географик 
(ландшафт) 
қобиғини 
ташкил 
қилувчи 
табиий 
географик 
ландшафтларнинг ажралмас қисмидир. Биогеоценозлар (экотизимлар) 
Ер юзасида биосфера асоси ҳисобланган, В. Вернадский «ҳаётнинг 
юпқа қатлами» деб атаган 
биогеосферани 
вужудга келтирганки, уни В. 
Сукачев «биогеоценотик қоплам» деб таърифлаган.
Ландшафт
 
(немисча, «ер, жой манзараси») – барча асосий тарки-
бий қисмлари (литосферанинг юқориги сатҳи, рельефи, иқлими, сув-
лари, тупроғи, биотаси) мураккаб ўзаро боғланишда бўлган ва ривож-
ланиш шароити бўйича бир жинсли яхлит тизим ҳосил қилган табиий-
ҳудудий мажмуа. Содда қилиб айтганда, 
ландшафт
– ўзаро таъсир 
қилувчи табиий ёки табиий ва антропоген таркибий қисмлардан таш-
кил топган, кўриниши (релъефи, иқлими, ўсимлик ва ҳайвонот дунёси, 
гидрологик режими ва шу каби хусусиятлари) бир хиллиги билан 
ажралиб турадиган ва табиий чегарага эга бўлган жой.
Ландшафтларнинг келиб чиқишига кўра икки асосий тури: табиий 
ва антропоген ландшафтлар фарқланади. 
Табиий ландшафт
– одам фаолияти таъсиридан холи бўлган ва фа-
қат табиий омиллар таъсирида шаклланган ёки шаклланаётган ланд-
шафт. Демак, табиий ландшафтлар фақат табиий омиллар таъсирида 
вужудга келади ва одамнинг хўжалик фаолияти таъсирига учрамаган 
бўлади.
Қўриқланадиган ландшафт
– муҳофаза (ҳимоя) остига олинган 
ҳар қандай табиий ландшафт ёки белгиланган тартибда одам хўжалик 
фаолияти умуман ёки қисман таъқиқланган табиий ҳудуд. Қўриқлана-
диган ландшафтлар табиатни муҳофаза қилишнинг таркибий қисм-
ларидан биридир. Хусусан, 
ландшафт (мажмуа) буюртма қўриқхона-
лари
муҳофаза этиладиган табиий ҳудуд ҳисобланади. Унинг мақсади 
алоҳида экологик қимматга эга бўлган табиий объектлар ва мажмуа-
ларни ўз ҳудудида асл табиий ҳолатда сақлаш ҳамда ландшафт (биоло-
гик) хилма-хиллигини таъминлашдан иборат.
Бундай турдаги
қўриқ-
хоналар учун бузилмаган (ёки жиддий бузилмаган) табиий ландшафт-
ларни қамраб олган ҳудудлар талаб этилади (7.3-расм). 

Download 5,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish