Маърузалар матни Тошкент 2015 Маъруза 1


Нанозаррачаларнинг ўлчамлари бўйича классификацияси



Download 280,5 Kb.
bet5/17
Sana16.03.2022
Hajmi280,5 Kb.
#499386
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
nanokimyo

Нанозаррачаларнинг ўлчамлари бўйича классификацияси
(туркумларга ажратиш)
У.Крейбиг фикрича.



Молекуляр кластерлар



Қаттиқ қисм кластери

Микрокритиллар

Компакт модда заррачалари

N<10
Фаза билан хажмни ажратиш қийин

102 3
Сирт хажми нисбати=1

1034
Сирт хажми
нисбати < 1



N>105
Сирт хажми
нисбати << 1



К.Клабинде бўйича.



Кимё

Нанозаррачалар

Қаттиқ модда физикаси

Атом N=10

N=102

N=103

N=104



N=106



Компакт модда

Катталик. Нм.

1

2 3

5 7

10

100



Н.Таксо бўйича.



Жуда кичик кластер

Кичкина кластер

Катта кластер

2


20


5007



2R <1,1 нм.

1,1< нм.2R <3,3 нм.

3,3 нм.< 2R <100нм.

Сирти ва ички хажмлар ажралмас

0,9 >Ns/ Nv >0,5



0,9 >Ns/ Nv >0,5





Г.Б.Сергеев, В.Е.Боченков бўйича.

Атомлар кимёси

Нанокимё

Қаттиқ жисм кимёси

Заррачадаги атомларнинг сони

Онда-сонда учрайдиган атомлар

10

102

103

104

106

Компакт (зич) модда



Диаметри, нм.

1 2 3 5 7 10

> 100

Металларнинг 10 нм. дан кичик нанозаррачалари ортиқча сирт энергияга эга ва уларнинг кимёвий фаоллиги жуда катта, улар ўзаро активлаш энергияси таъсирлашиб агрегатлар хосил қилади. Бошқа кимёвий бирикмалар билан таъсирлашиб янги хоссаларга эга моддалар хосил бўлади.


Юқорида нанозаррачаларнинг турларга бўлиниши уларнинг диаметрлари (нм) ва заррачаларда атомларнинг сонини ҳисобга олиниши асос бўлган. Бунда сиртдаги атомлар сонининг ҳажмидаги атомлар сонига нисбатан ҳам ҳисобга олинган. Заррачалар 1 нм. дан кичик бўлганда улар кимёга , 1-10 нм. бўлганда нанокимёга алоқадор бўлади.
Нанозаррачалар ва кластерлар-конденсатланган фазанинг муҳим ҳолати хисобланади, чунки бу системаларнинг жуда кўп ўзига хослиги ва шу пайтгача кузатилмаган хоссалари бор.
Нанозаррачалар алоҳида атомлар ва қаттиқ жисм оралиғидаги тузилиши деб қаралса бўлади. Уларга ўхшаган тузилишларда кенг ўзгаришларга мойил хоссалар ва уларнинг заррача катталигича боғлиқлиги бўлади. Катталиги 1-10 нм. га тенг нанозаррачалар бир ёки бир нечта кимёвий элементларнинг атомларидан ташкил топган бўлиши мумкин. Улар зич жойлашган ёки эркин ташқи шакл ва тизимда бўлиши мумкин.
Алоҳида нанозаррачанинг турли хоссаларини ўрганиши нанокимё йўналишларининг бири ҳисобланади. Бошқа йўналиш бу нанозаррачалардан иборат тизимда атомларнинг жойланишини аниқлаш билан боғлиқ.
Бунда нанотизим алоҳида (айрим) бўлакларининг стабиллиги (турғунлиги) кинетик ва термодинамик омилларнинг ўзгаришига боғлиқ бўлиши мумкин.
Нанозаррачалар ортиқча энергия ва юқори кимёвий фаолликка эга. Ортиқча энергия сирт атомлари боғланишининг тўла компенсацияга учрамаганлиги ҳисобидан келиб чиқади. Шунинг учун нанокимёда ҳам коллоид ўхшаш сирт ҳодисалари ва реакциялари вужудга келади.
Атомлардан металлар нанозаррачалари ҳосил бўлганда икки жараён йўлдош бўлади: бу турли катталикка эга металлик ядроларнинг ҳосил бўлиши бўлса иккинчиси заррачаларнинг ўзаро таъсирлашиши натижасида уларнинг ансамбллари, яъни наноструктураларнинг ташкил топиши ҳисобланади.
Деярли нанозаррачалар синтезининг барча усуллари наномувозанат метастабиллик ҳолатдаги нанозаррачаларнинг олинишига олиб келади, иккинчи томондан эса, бу мувозанатсизлик башорат қилиниши қийин янги кимёвий ўзгаришларни амалга оширишга ёрдам қилади.
Нанозарраларда атомларнинг кўпи сиртда бўлади ва заррачаларни кичиклашган кичиклашган сари сиртда атомларнинг сони кўпаяди. Заррачаларнинг фаоллигига нафақат атомларнинг сони балки атомларнинг ўзаро масофаси ҳам роль ўйнайди. Уларнинг эркин холда атроф муҳит билан таъсирлашмаслиги фақат ваккумда бўлади.



Download 280,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish