маъруза Рақамли схемотехниканинг асосий тушунчалари ва терминлари, қўллаш сохалари



Download 1,39 Mb.
bet23/29
Sana17.07.2022
Hajmi1,39 Mb.
#818329
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   29
Bog'liq
000ракамли схемотехника маърузалар

5.1 Статик типдаги ОХК.


Хотира элементи сифатида оддий Д-триггер ишлатилади. Бу микросхемада (537 РУ10) хар бир ХЯ саккиз триггердан тузилган булиб, улар кристаллда тугри бурчакли матрица куринишида танланади.

Расмда келтирилган белгилар: n-та адрес киришлари(А О...А n), DIO-икки томонли саккиз даражали маълумотлар шина С,S-микросхема танлаш кириш(бош=ача белгиси WR RD, яъни, сигналнинг юкори курсаткичида киришда байтни укиш руй беради.), ЕО,DI ,WR- бошкарув блоки чикараётган укиш ёзиш саклаш ички сигналлари. Ихтиёрий ХR:га уланиш иккита оддий дешифратордан йигилган тугри бурчакли дешифратор ёрдамида бажарилади,шифратор ёрдамида бажарилади, бунда К-адрес йуллари ДС ц устунлар дешифраторига киритилади, колган n-k Йуллар ДС с сатрлар дешифраторига киритилган.Бундан чикди, устунлар ва сатрлар сони плюс равишда 2 к ва 2 н-к га тенг булади,яъни хизмат курсатилаётган ХЯ ларининг умумий сони 2 к* 2 n-к -2 n га тенг.
Куйидаги расмда микросхемаларнинг асосий ишчи холатларини назорат килишимиз мумкун булганини куришимиз мумкун. Шу ерда микросхеманинг шартли белгилари хам берилади.

Чизмада берилган ОК ва Z белгилари мос равишда очик каллектор ва учинчи холатлари билдиради. Нукталар билан L -чи ХЯ нииг саккизта элементидан бири (J-чи) курсатилган .Lракамли :ВА: чизмаси (r* 2 к* с) r-ракамли сатр ва с-ракамли устунга эга булган матрицада курилган, 2 n чикиш тузининг бири булган тугрибурчакли дешифратордир (с) hiр (S) еlеct- СS инвер кириши учрайдиган барча микросхемаларда чизмани ишчи холатга ушбу киришга сигналнинг паст катламини бериш йули билан келтиришга хизмат килади.
Агар –СS-1(пассив катлами)булса микрасхема танланмаган ва у билан амаллар бажариш мумкун эмас.Расмдан куриниб турибдики, бу холда Д-триггернинг L-киришида-ноль, ёзиш мумкун эмас, тригер аввалги ёзилган битни саклаб колади. Чикиш коди Q ни укиш хам мумкун эмас, чунки чикишни рухсат этувчи ЕО тугри чикишда таъкикловчи ноль сигналли ва DIO: киришининг чикиши учинчи холатдадир.
NCS-O булиши билан ЁКИ-ЭМАС чизмаси ишга тушади ва шу пайтдан бошлаб бутун чизма иши –WE ва –ОЕ чизмаларга боглик булади.
Ёзиш холатида –WE-O га тенг. Шунинг учун киришдаги - ОЕ сигналининг кийматидан катъий назар,Еоички сигнал хам О га - тенг, ва маълумотларни укиш мумкун эмас. Ва : элементининг юкори чикишида-бир булса ва адресли киришларда код А n-1, А n -2, ..., А I,А О (ВIN)-L (DEC) булса, у холда Y r ва Y c йулларда сигнал хам 1 га тенг ,ва LJ триггер DIIJ кириш ахборатни ёзиш учун очик.
- Укиш холатида WE-1, -ОЕ-О ва Y r-Y c-1 былиб, -Q чикши сигнал В а L J элементида инверсиялангандан сунг DIO: чикишига утади. Шунга алохида эътибор каратиш лозимки, барча 2 n i-чи хотира элемертлари DIO j-чикишига уланиши лозим
- Бундай уланишига чизмали ёки пайвандли Ва (ЁКи) йули билан эришиш мумкуин. Пайвандли Ва (Ёки) уланиш кушимча чизма талаб килмайди ва очик коллекторли ёки учинчи холатли элементларда бажарилиши мумкун. Курилаётган чизма ХЭ ларнинг j-чи чикишлари Rj умумий резисторида бирлашган, бу резистор очик коллекторли Ва-ЭМАС L j элементи учун юклама булиб хизмат килади. Ахборот сигимини ошириш максадида, алохида микросхемалар банкларга гурухланади ва уларнинг чикишлари бирлаштирилиши лозим
Шу боисдан хотира микросхемаларининг барча киришлари хам очик коллекторли ёки учинчи холатли килиб бажарилади.
- ЭХМ ларда статик ОХК тезкор Саsh-хотирада ишлатилади.


Download 1,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish