Маъруза №7 чр \x''



Download 110,5 Kb.
bet1/5
Sana29.04.2022
Hajmi110,5 Kb.
#590366
  1   2   3   4   5
Bog'liq
2 5312210981294704559


Маъруза №9


Мавзу: Инфекция закпда тушунча. Юкумли қ касалликларнинг микробиологии диагностика усуллари. Микроорганизмлар генетикаси. Узгарувчанлик турлари ва микробиологик аҳамияти.


Мавзуни ёритиш буйича саволлар:
1.Инфекция хакида тушунча.
2.Симбиоз ва унинг формаси.
З.Патогенлик ва вирулентлик.
4.Патогенлик факторлари.
5.Инфекциянинг юкиш йуллари ва утиш даврлари.
6.Инфекцион касалликларнинг микробиологик диагностика усуллари.
7.Микроорганизмлар генетикаси хакида тушунча.
Инфекция.

Инфекция деганда биз (infectiо) юктирмок; одам, хайвон, усимлик организмларига микроб ва вируслар киргандан сунг келиб чиқадиган процесс тушунилади.


Инфекцион процесс — организмга патоген микроблар кирганда юзага келадиган физиологик ва патологик процесслар йириндиси булиб, организм ички муҳитининг фртзиологик функциясикинг бузилишига олиб келсди.
Инфекцион касаллик —инфекции н процесснинг охирги авж олгсш даражасидир. Инфекцион касалликлар к,адимдан маълум булиб, уша даврдаги халқар иифекцион касаллнкларнинг сабабини тушунмаганлар.19 — аср ўрталарида Л.Пастер, Р.Кох, Мечников, Ивановский ва бошка олимлар инфекцион касалликларнинг қўзғатувчилари микроорганизм эканлигини аниклашган.
Микроорганизмлар билап микроорганизмлар орасидаги алоқани СИМБИОЗ тушунчаси билан белгиланади. Симбиознинг Зта формаси булиб, буларга:
1. Мутуализм
2. Комменсализм
3.Паразитизм киради.
Мутуализм (лот. muteus) 2та организмнинг бир бирига фонда келтириб, узаро бирга яшап)м тушунилади. Масалан, сут ачитувчи бактериялар макроорган i i зм хисобига яшайди, одам ичагидаги чиритувчи микробларга .птогонист таъсир курсатади. Макроорганизмга фойда келтириб яшашади.
туқимасига кириши) ва фагоцитоз процессини босиш қобилилиятларига боглик булади.
1. Адгезия — микроорганизмнинг узи сезувчан хужайрага ёпишиб олиши, яъни адсорбцияланиш хусусиятига айтилади. Бу
процесс микроб қужайрасининг ташки структурасига (хивчинларига, ворсинкаларига, киприкчаларига) ва
макроорганизм хужайрасидаги рецепторларга борлиқ булади,
2. Колонизация — бу процесс хужайра юзаси ва хужайра ичида булиши мумкин. қужайра юзасида, масалан, холера вибриони интероцитлар юзасига ёпишиб олиб купаяди. ҳужайра ичида, масалан, дизентерия таёкчаси йуғон ичак хужайраларида купаяди.
3. Инвазивлик — бу процесс микробларнинг ферментлар ишлаб чикариб, тукималарнинг утказувчанлигини бузиши ёки ошириб юбориш кобилияти билан боглик. Бундай ферментларга киради:
а) Гиалуриндаза — тукимадаги гиалурон кислотани парчалайди. Натижада микробнинг тукимага кириши вужудга келади.
б) Нейраминидаза — хар хил тупима таркибига кирувчи полисахаридлар, гликолипидлар, гликопротеидлардан нейрамин кислотасини ажратиб юборади. Натижада тукиманинг утказувчанлиги ошади.
4. Фагоцитоз процессини босиш хар хил микроорганизмларнинг капсуласи таркибига кирувчи молдалар хар хил булиб уларнинг функцияси хам хар хил. Масалан, сибирь яраси капсуласидаги полипецид шу микробни фагоцитлар камраб олишидан сақлайди. Кук йиринг таёкчаси капсуласидаги полисахаридлар шу бактерияни қужайра ичида қазм булишдан сақайди. Бундан ташқари микроблар фагоцитоздан баъзи бир ферментлар ёрдамида қимояланади. Масалан, стафилакоккнинг коагулаза ферменти плазмани ивитади. Бунинг натижасида микроб атрофида ҳимоя қопчаси (чехол) ҳосил булади. Фибринолизин ферменти эса фибринни эритиб юборади. масалан, бизентерия таёкчаси йуғон ичак ҳужайраларида купаяди. Микроорганизмларнинг патогенллигини ва вирелентлигини оширишда токсинлар катта рол уйнайди. Токсинлар икки гурухга булинади:
а) экзотоксинлар
б) эндотоксинлар
Экзотоксин оксилдан иборат булиб, микроблар ташки мухитга ажратиб чиқаради. Экзотоксинлар ташки таъсирларга мустақкам эмас, термолабил, яъни ҳароратга чидамсиз. Кимёвий моддалар таъсирига берилувчан булади. Юқори спецификликка
ва юкори токсигенлик хусусиятига эга. Токсинларнинг хар иккала тури маълум бир органларни ва тукималарни шикастлайди. Экзотоксинлар захарлилик, антигенлик иммуногенлик белгилари билан характерланади. Токсинлар таъсир килиш механизмига караб: нейротоксинлар, гистотоксинлар, энтеротоксинлар, лейкоцидинлар, гемолизинларга булинади. Токсинларнинг антигенлик ва иммуногенлик хусусиятида анатоксинларни олишимиз мумкин. . Анатоксин —токсигенлик хусусияти йукотилган токсин булиб, организмга юборилганда худди антиген сифатида антитела, яъни антитоксик иммунитет келтириб чикаради. Бундай холат дифтерия, кокшол ва бошка касалликларда профилактика максадларида ишлатилади. Баъзи бир токсинлар организмга хар хил таъсир килади: летал, дермонекротик, цитотоксик, нейротоксик таъсир. Токсинларнинг биологик активлиги ва захарлилик хусусият хар хил. Баъзи бир токсинлар касалликнинг патогенози ва клиникасини аниклаб берса, баъзиларида бу хусусият булмайди. Эндотоксинлар — липополисахаридпротеин комплексидан иборат булиб, микроорганизм хужайраси билан махкам богланган булади. Бу токсинлар махсус эмас. ҳар хил микроорганизмларнинг эндотоксини чакирган клиник куриниш бир хил булади. Организмда кечадиган реакциялар умумий куринишга эга —лихорадка, бош огриши ва бошкалар. Эндотоксиннинг микроорганизм t хужайраси билан мустахкам богланиши унинг температурага ва бошка ташки факторларга чидамли булишини таъминлайди. Экдотоксинни ажратиб олиш учун микроорганизм хужайрасини парчалаш керак булади. Токсиннинг таъсири шу токсинга хайвонларнинг сезувчанлиги билан белгиланади. DLm — токсиннинг жуда кам дозаси булиб, куп микдордаги тажрибага куйилган хайвонларни улдириш хусусиятига эга. DL50 — токсинлар дозаси булиб, тажрибага куйилган 50 фоиз хайвонларнинг улимига олиб келади. Токсинларнинг, микробларнинг вирулентлигини ва токсигенлик кучини аникловчи дозалари уларнинг турига микроб штаммига, Токсинларнинг хилига ва организмга юбориш йулларига боглиқ булади. Инфекция кузгатувчининг манбаи одам ва хайвонлар хисобланади. Келиб чиккан манбаларига караб хамма инфекцион касалликлар 2 группага булинади:
1. Антропонозлар — инфекция манбаи одам.
2. Зоонозлар —инфекция манбаи хайвонлар. Инфекция қўзгатувчисининг утиш механизми хар кайси турдаги микроорганизмлар учун хар хил булиб, микроорганизмнинг касал организмида жойлашганига ва чикиш йулларига караб фаркланади.
Инфекциянинг юқиши турт хил йул билан боради;
1) оғиз оркали -овқат, сув билан юқади (дизентерия, қорин тифи, вабо).
2) хаво томчилари орқали қўзгатувчилар нафас йулларида жойлашадилар (грипп, қоқшол).
3) Трансмиссив йул билан -қузгатувчи қонда булиб, қон сурувчи хашаротлар орқали утади.
4) Контакт йул билан:
а) Тутридан тугри контакт нули билан. Масалан, венерик касалликлар.
б) Тутри булмаган йуллар билан — ифлосланган буюмлар оркали. Масалан, дизентерия.
Инфекцион касалликларнинг келиб чиқишида қузратувчининг кириш жойи катта аҳамиятга эга. Инфекциянинг кириш эшиги бу хужайин организмидаги органлар ва туқималар хисобланиб, шулар оркали патоген микроорганизмлар киради. Масалан, корин тифининг қузгатувчиси оғиз оркали юққандагина касаллик чақиради. Агар бу микроорганизмлар узга йулдан киришса касаллик қўзғатмайдилар. Баъзи микроорганизмлар организмга ҳар хил йуллар билан юкади. Бу вақтда кириш эшиги клиник утишнинг формаларини белгилайди (тери формаси, упка формаси, ичак формаси), (масалан, тоун, туляремия, сибирь яраси).

Download 110,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish