Маъруза 11-Мавзу. Дон таркибидаги витаминлар ва минераллар. Минерал озиқланиши


Калийлик, азотли угитларга нисбатан фосфорлик угитлар юкори микдорининг таксик таъсири кам булади



Download 32,23 Kb.
bet4/5
Sana23.07.2022
Hajmi32,23 Kb.
#842872
1   2   3   4   5
Bog'liq
11-МАВЗУ

Калийлик, азотли угитларга нисбатан фосфорлик угитлар юкори микдорининг таксик таъсири кам булади.
8.Калийлик озикланиш. Калий, нафас олишда, фотосинтезда, мураккаб
органик моддалар хосил булишида, хужайра тузилишида, ферметлар активлигини оширишда бевосита иштирок этади. Калий бугдой хамма органларнинг функциясига таъсир килади. кора тупрок булмаган минтакаларда калий , гектарига 45-60 кг К2О киритилганда хосилдарлик гектарига 1,5-2,9 центнерга ортган.
Кора тупрокда хам, калий берилмаса хосил камайган. Калийнинг углеводлар синтезидаги ахамияти хам катта.
9.Минерал озикланишнинг илдиз, барг, поя усиши ва фаоллиятига таъсири. Илдизни суриш хусусиятини купчилик олимлар аниклашича унинг массаси ва юзасига эмас, балки усувчи кисми меристемаси, чузилиш зонаси, илдиз тукчалари фаолиятига боглик булади. Бу айникса ук илдизли усимликларда яккол кузатиладиган ходисалардир.


Бугдой илдизи транспорт килиш вазифасини бажаришдан ол­дин актив суриш вазифасини бажаради. Илдиз, ривожига канчалик чукурликга кириб боришига, суриш кобилиятига бошка агротехник тадбирлар билан бир каторда минерал озиклантириш хам ижобий таъсир этади. Тупрок канчалик камбагал булса, намлик етишмаса илдиз яхши ривожланади, аммо ер устги органларини озука ва сув билан тъаминлашда барибир кийинчилик сезади. Илдизнинг актив сурувчи кисми тез усади, тупрокдаги сув ва минерал моддалар илдизга келмайди, уларни илдиз топиб олади ва суради. Тупрок унимдор, намлик етарли булса илдиз куп усмаса хам илдиз озрок юзага эга булса хам ер устки органларни бундай шароитда сув ва минерал элементлар билан таъминлай олади. Нокулай шароитда усиши унинг огирлиги ёки юзаси бирлиги хисобига махсулдорлики (фаолияти) камайишидан далолат беради ва аксинча. Фосфор илдиз усиши учуй энг зарур элемент. Шунинг учун экишдан олдин озик фосфор бериш илдиз усишин гезлаштиради.
Азот меристема хужайраларни булиниши ва чузилишини тезлаштирувчи стимумляторлар (фитогармонлар) хосил булишида ахамиятлидир. Усимлик NPK билан таъминланиши илдиз усиш- ривожланишинигина эмас унинг фаолиятини хам яхшилайди. Бугдой усишини купрок сув режими билан боглаб урганилган. Кейинги йилларда фотосинтез билан боглаб урганилади. Баргнинг уси­ши, унинг юзаси угит берилган вариантларида тез ва катта булади. Бу уз навбатида фотосинтезни кучайтириб, усиш- ривожлантиришни янада тезлаштиради. Угиt бугдой тупланиши, поя ривожланишини яхшилайди. Аммо тупланиш купайганлиги билан унинг бошка берадиган махсулдор пояси куп ёки камлиги асосий ахамият касб этади. Тупланиш коэффициенти катта булса минерал угит самараси хам юкори булади ва аксинча. Буни куйидаги мисоллардан хам билсак булади. 1м2 майдонда 215-253 усимлик булса хосилдорлик 4,4 ц га камайган. Баъзан махсулсиз поялар хосил булиши асо­сий поя бошокнинг сифати ошишига сабабчи булиши мумкин. Бундай холатни унимдор ерларда кузатилади.
Хосил ва унинг сифатини минерал озикланишга богликлиги. Бошокда бошокчаларнинг сони азот микдори ортиши билан купайганлиги, азотни камайтириб фосфорни купайтирганда камайганлигини кузатамиз.
Усимлик ёш пайтида ва бошоклангандан кейин эса фосфор хам ижобий таъсир этади. Усимлик унйб чиккандан бошлаб 32 кун давомида NPK дан биронтасининг етишмаслиги хам бошакдаги бошокчалар сони кам булишига сабабчи булганлигини Л.А.Зуев (1961)аниклаган. Бошоклашга, бошок сифати ва дон абсалют огирлиги минерал элементлар ва сув таъсирини, сув режимини мавзусида хам киска куриб чикилган эди. Хосил спфатига келганда уни биринчи дон уруглик иккинчидан озука сифатида бахолашимиз уринли. Уруглик пушт тузилиши ва хоссасига боглик булса, озука модда сифатида (нонвойчиликда) эндосперм таркиби ва тузилиши асосий ахамиятлидир.
Бугдойда пушт унинг огирилигининг 2-3% ни ташкил этади. Унинг нонвойчиликда ахамияти кам. Аммо уругчилик сифатида ахамияти кучли. Шундан булса керак серхосил майдонда ва кам хослил майдонида тайёрланган уруг бир хил шароитда хосилдорлик 5-8 ц га фарк хилади.
Дон таркиби, хосил микдори, физиологик-биохимик жараёнлар, айникса ферментатив реакциялар учун NPК билан бир каторда микроэлементлар хам яхши таъсир курсатиб умумий усиш ривожланиш билан бирга хосилни хам купайтиради, дон сифатини хам яхшилайди.

Download 32,23 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish