Махсус таълим вазирлиги термиз давлат университети


Йўлакдаги эшикдан ташқаридаги чиқиш жойигача бўлган масофа



Download 74,57 Mb.
bet55/135
Sana24.02.2022
Hajmi74,57 Mb.
#208382
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   135
Bog'liq
ЯНГИ МАЖМУА ХФХ

Йўлакдаги эшикдан ташқаридаги чиқиш жойигача бўлган масофа 1-жадвал

Хонадан чиқиш йўлининг жойлашиши

Хона тоифалари

Бинонинг ўтга чидамлилик даражаси

Одамлар оқимига қараб белгиланган масофа, м

1-2

2-3

3-4

4-5




А ва B

I, II, IIIa

60

50

40

35

D

I, II, III, IIIa

120

95

80

65




IIIb, IV

85

65

55

45




V

60

50

40

35




E ва F

I, II, III, IIIa

180

140

85

100




IIIb, IV

25

100

70

70




V

90

70

60

50

Охири берк йўлак

Барча тоифалар учун

I, II, III, IIIa

30

25

20

15

IIIb, IV

20

15

15

10

V

15

10

10

8



Саноат корхоналарида 1 м кенгликдаги чиқиш эшигидан ўтиш мумкин бўлган одамлар сони 2-жадвал

Хона тоифалари

Бинонинг ўтга чидамлилик даражаси

1 м кенгликдаги эвакуация эшигидан чиқиши лозим бўлган одамлар сони

А ва B

I, II, IIIa

85

D

I, II, III, IIIa

175




IIIb, IV

120




V

85

E ва F

I, II, III, IIIa

260




IIIb, IV

180




V

130



Ёнғинга қарши тўсиқлар
Саноат корхоналарини лойиҳалаш-қуриш жараёнида ёнғинга қарши ташкилий ишлар амалга оширилади. Бу ташкилий ишлар қаторига ёнғинга қарши тўсиқларни кўрсатиш мумкин. Буларга ёнғинга қарши девор, эшик, дарвоза, тамбур, шлюзлар ва деразалар киради.
Ёнғинга қарши тўсиқ воситалари ёнмайдиган материаллардан тайёрланган бўлиши ва қуйидагича ўтга чидамлилик чегарасига эга бўлиши керак (соатларда).
Ёнғинга қарши асосий деворнинг ўтга чидамлилик даражаси - 2,5 соат, ёнғинга қарши деворларда бўлган эшик, дераза ва дарвозалар - 1,2 соат, асосий бўлмаган девор - 0,75 соат, асосий бўлмаган девордаги эшик, деразалар, шунингдек, тамбур, шлюзлар - 0,6 соат дан кам бўлмаслиги лозим. Бу ерда шуни таъкидлаш керакки, тош ва бошқа табиий минераллардан қилинган деворлар ўтга чидамлилик чегараси бўйича қўйилган юқоридаги талабларни бажаради. Агар деворлар мабодо синчли бўлса, унинг асосига ишлатилган синчнинг ва орасига урилган деворларнинг ўтга чидамлилик чегараси ҳисобга олинади.
Ёнғинга қарши тўсиқлар ёнғин содир бўлган жойларда оловни бинонинг бошқа қисмларига тарқаб кетмаслигини таъминлаш учун хизмат қилади. Улар умумий ва маҳаллий тўсиқлардан иборат бўлади. Умумий тўсиқлар оловни бинонинг ҳажми бўйича тарқалишидан муҳофаза қилади. Бундай тўсиқларга ёнғинга қарши деворлар ва юк кўтариш қобилиятига эга бўлган эшик ва деразасиз деворлар, томёпгич плиталар, ҳимоя ҳудудлари, секциялар ва оралиқлар мисол бўлади. Тўсиқлар жойлашган ҳудудлар одатда тутундан ҳимояловчи, ҳавони тозаловчи мосламалар билан жиҳозланган бўлиши лозим. Баъзи ҳолларда қизиган ҳаво йўлини тўсиш мақсадида сув пардасини оқизиш йўли билан ҳам бино қисмларидаги ҳароратнинг кўтарилмаслигини таъминлаш мумкин. Маҳаллий, тўсиқларга эса, бино ичидаги ўтда ёнмайдиган девор ва пардеворлар ҳамда бинонинг томида жойлашган ёнғинга: қарши парапет тўсиқлар, шунингдек, шамоллатиш қурилмаларида ва ҳаво узатгич мосламаларида ўрнатиладиган шибер ва тўсқичлар киради. Маҳаллий тўсиқларнинг вазифаси ёнғиннинг сирт бўйлаб чизиқли тарқалишига йўл қўймасликдан иборат.
Ёнғинга қарши том ёпгич плиталарда қоида бўйича туйнук қўйилмайди. Лекин туйнук қўйиш лозим бўлса, улар ёнғинда ёнмайдиган қопқоқлар ёки махсус клапанлар билан ҳимояланади. Бундай тоифадаги том ёпгич плиталарнинг ишлатилиш соҳалари махсус ҳамда тармоқ қурилиш меёрлари ва қоидаларида меёрланади. Бу хилдаги том ёпгич плиталарнинг энг кўп тарқалганлари 2- ва 3-турлари ҳисобланиб, улар асосан I ва II даражали ўтга чидамлиликка эга бўлган бино ва иншоотларнинг ертўла ҳамда чордоқ томларини ёпишда қўлланилади.
Агар қолган барча қаватларнинг том ёпгич плиталари ўтда ёнмайдиган ашёлардан тайёрланган ва хонанинг шифти бўйича туйнуксиз яхлит ўрнатилган бўлса ҳамда ўтга чидамлилик даражаси 0,75 соатдан кам бўлмаса, улар ёнғинга қарши тўсиқ вазифасини ўташи мумкин.
Ёнғинга қарши ишлайдиган 1-турдаги том ёпгич плиталар, асосан, бир қаватли саноат корхоналари ва омборхоналардаги ёнғинга қарши бўлинмалар, сексиялар ва ҳудудларнинг томини ёпишда қўлланилади, чунки уларнинг деворлари ҳам шу тоифадан бўлиб, бир хилдаги ўтга чидамлилик даражасига эга: I ва II даражали ёнғинга чидамли биноларнинг ер ости ва барча қаватларидаги ёнғинга қарши ишлайдиган том ёпгич плиталарининг ўтга чидамлилик даражаси, энг камида 1 соатга, III ва IV даражали ўтга чидамли биноларда эса 0,75 соатдан кам бўлмаслиги керак.
Эвакуация йўллари (йўлаклар, зинапоя ва даҳлиз) устидаги том ёпгич плиталар ёнғинга қарши тўсиқ вазифасини ўтайди, шу боисдан улар ўтга чидамли ашёлардан тайёрланган бўлиши ва ёнғин пайтида камида 2,5 соат устувор тура олиши лозим.

Download 74,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish