Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги


V.2. Жинссиз ва жинсий кўпайишнинг



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

V.2. Жинссиз ва жинсий кўпайишнинг
цитологик асослари 
 
V.2.1. Жинссиз кўпайишнинг цитологик асослари 
 
 
Организмларнинг жинссиз ва вегетатив кўпайишларининг асосида 
универсал жараён – ҳужайранинг бўлиниши ётади. Эукариот организм-
ларнинг соматик ҳужайралари митоз бўлиниш орқали кўпаяди. 
Митоз
ҳужайра ядросининг шундай бўлиниш жараёники, бунинг натижасида 
битта ҳужайрадан ҳар бири ота-она хромосомаларининг сонига тенг 
бўлган хромосомалар сонига эга бўлган иккита янги ҳужайра ҳосил 
бўлади. Ҳужайра бўлиниши икки асосий босқичдан: ядронинг бўлиниши – 
митоз (кариокинез) ва цитоплазманинг бўлиниши – цитокинездан иборат. 
Ҳужайранинг ҳаётий цикли кетма-кет келадиган олтита фазани – 
интерфаза, профаза, прометафаза, метафаза, анафаза ва телофазани босиб 
ўтади. Бу барча босқичлар интерфаза ва митозга бўлинувчи битта митотик 
циклни ташкил этади. Интерфаза билан юқорида танишиб ўтдик. Энди 
митоз бўлинишнинг босқичлари устида тўхталамиз. 
Митоз бўлинишининг биринчи фазаси 
профазада
хромосомалар 
спиралсимон ўралиб калталашиб йўғон тортадилар. Интерфазанинг синтез 
(S) даврида хромосомаларнинг таркибидаги ДНК икки ҳисса ортганлиги 
туфайли профазадаги хромосомаларнинг ҳар бири иккита хроматидадан
иборат бўлади. Хроматидалар бир-бири билан бирламчи белбоғ 
центромера (кинетохор) билан бириккан бўлади. Профаза жараёнининг 


170 
боришида хромосомаларнинг спираллашишининг давом этиши натижаси-
да тобора йўғонлаша борадилар ва эндиликда улар ёруғлик микроскопида 
кўринадиган бўлиб қоладилар (илова- 35-расм). Характерли томони 
шундаки, профазада хромосомалар бутун ядро бўйича тарқалган 
бўладилар. Ядрочалар йўқолиб кета бошлайди. Цитоплазмада жойлашган 
центриолалар жуфти бир-биридан узоқлашиб қутблар томон йўнала 
бошлайди. Улар ўртасида микронайчалар маълум тартибда жойлашиб 
қутбларни бир-бирига бирлаштирувчи бўлиниш урчуғини ёки ахроматин 
аппаратини ҳосил қилади. Шуни қайд этиш керакки, юксак ўсимликлар-
нинг ҳужайра марказларида центриолалар аниқланмаган. Уларнинг 
ҳужайра марказлари бошқача тузилган. Ҳайвонларда эса илк интерфаза-
нинг ўзидаёқ центриолалар икки ҳисса ортган бўлиб бўлажак янги 
ҳужайраларнинг центриолалари профазада қутблар томон тарқала 
бошлайди. Профазанинг охирида ядро мембраналари парчаланиб, ядро 
қобиғи йўқола бошлайди. 
Профаза ва метафаза ўртасида оралиқ босқич 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish