Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги


XII.1.3. Мутацияларнинг классификацияси



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

XII.1.3. Мутацияларнинг классификацияси 
 
“Мутация” тушунчасини белгилашнинг нақадар қийинлигини унинг 
классификацияси яхши кўрсатиб беради. Бундай классификациянинг бир 
нечта принциплари мавжуд.
 
А. Геном ўзгаришининг характери 
бўйича:
1.
Ген ёки нуқтавий мутациялар- генларнинг ўзгариши. 
2.
Хромосома мутациялари ёки хромосомалар қайта тузилишлари
- хромосома структурасининг ўзгариши. 
3.
Геном мутациялари- хромосомалар сонининг ўзгариши. 
4.
Цитоплазматик мутациялар- цитоплазмада жойлашган генларда 
юз берадиган ўзгаришлар. 
Б. Гетерозиготада намоён бўлиши 
бўйича: 
1.
Доминант мутациялар. 
2.
Рецессив мутациялар. 
В. Нормадан четга чиқиш
(ёввойи типга нисбатан): 
1.
Тўғри мутациялар. 
2.
Реверсиялар (тескари мутациялар). 
Г. Мутацияларни келтириб чиқарувчи сабабларга
боғлиқ ҳолда: 
1.
Спонтан (табиий) мутациялар. 
2.
Индуцирланган мутациялар. 
Юқорида қайд этилган мутациялар классификациясининг тўртта 
(А,Б,В,Г) усули етарли даражада қатъий характерга эга бўлиб универсал 
аҳамиятга эга. Бундан ташқари мутациялар классификациясига хусусий 
ёндошишлар ҳам мавжуд. 
Д. Ҳужайрада жойлашиши 
бўйича: 
1.
Ядроли. 
2.
Цитоплазматик (бунда ядрога алоқадор бўлмаган генлар 
мутацияси назарда тутилади). 
Е. Ирсийланиш имкониятига нисбатан:
1.
Генератив - жинсий ҳужайраларда юз берадиган. 
2.
Соматик - соматик ҳужайраларда юз берадиган. 
Ниҳоят ўзгараётган белгига боғлиқ ҳолда мутацияларни класси-
фикациялаш кузатилади. Бунга летал, морфологик, биокимёвий, организм 


339 
органларига шикаст етказувчи омилларга нисбатан чидамлилик 
мутациялари. 
Шундай қилиб, мутациялар генетик материалнинг ирсийланадиган 
ўзгарувчанлигидир. Мутациялар келиб чиқиш сабабларига кўра табиий 
(спонтан) ва сунъий (индуцирланган) мутацияларга бўлинади. 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish