Маданият назарияси ва методинаси


циклик ва куч билан бажариладиган ма-



Download 13,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/249
Sana23.12.2022
Hajmi13,94 Mb.
#894618
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   249
Bog'liq
Жисмоний маданият назарияси ва методикаси II-жилд. Абдуллаев А

циклик ва куч билан бажариладиган ма- 
шцларни бажаришдаги юкяамалар кизлар учун бир мунча озай- 
тирилиши
талаби куйилади .
Болалар жисмоний ривожланганлиги даражасининг курсат- 
гичларидан яна бири 
нафас ва юрак-томир тизимининг физио- 
логик цолатидтр.
Меъёрида ривожланган организмнинг фун­
кционал ривояо!а нган л и гининг яна бир белгиси ёши утган сари 
унинг ташки нафас частотасининг пасайишидир. Тугри нафас 
олиш саломатликнинг курсаткичларидан биридир. 
Уз-узини 
назорат цилишда Шманге ва Геннинг синов усулидан
фонда ла- 
нилади. Усулнинг мазмуни: утпрган хрлатида уч марта чукур 
нафас олинади . Туртинчи марта нафас олингач, бармок,лар би­
лан бурунни сгщиб, нафас чи^армай турилади. 7-9 ёшдаги бо­
лалар 25-35 секунд,, 10-13 ёшдаги болалар эса 35-55 секунд 
нафас чик,армай тура олишлари нафас олиш тизимининг 
меъёрли ривожла нганлигидан далолатдир. Нафасини узок, вак;т 
давомида туги б тура олмаслик к,он айланиш органларининг 
нормал даражада эмаслигидан далолат беради. 
Н.А.Шелков
ил- 
мий тадкдк,отларининг маълумотлари асосида мактаб ёшида- 
гиларнинг наф>ас ритмини эътиборингизга завода кдлдик(нав- 
батдаги са^ифага к,аралсин).
Ташки нафас 
7-ёшларда минутига уртача 23 мартага, 8- 
ёшга утганда 22 марта, 9-ёшларда 21 марта, 10-ёшлиларда 20 
та, 11 ёшга бор ганда 19 мартага пасайиши кузатилмокда. 7 ёшда 
163, 8 ёшда 170, 9 ёшда 230, 10-11 ёшдагиларнинг бир нафас 
^авоси 254 мл.ни ташкил цилишини тад^икртлар орк,али ани- 
Кланган. Киаларинг курсатгичлари угил болалар никидан нис­
батан паст.
Мускул зурикуиши эвазига бажариладиган ишлар, жисмо­
ний машку lap билан шугулланиш м аш гул отл ар ид а кичик мак­
таб ёшидагиларнинг нафас частотаси 60-70 мартагача кутари- 
лиши мумкин, катталарники эса мувофик, х,олда 20-40 оралиг- 
ида булиши жисмоний ривожланганлиги даражасини нормада 
эканлигидан далолатдир.
-

Download 13,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   249




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish