Маданият назарияси ва методинаси



Download 13,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/249
Sana23.12.2022
Hajmi13,94 Mb.
#894618
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   249
Bog'liq
Жисмоний маданият назарияси ва методикаси II-жилд. Абдуллаев А

доиыпй
узрапплда булиши вазнга доимий таъсир 
курсатади.
Е.С.Яковлевнинг илмий-тадкдщотлари орк,али янги туг- 
илган 
чак@лок?тнг
мушаклари унинг танасининг умумий мас- 
сасикй 23,3% ни, 15 ёшли усмирл арники эса 32,6% ни, 18 
ёшдагй ёшларнинг танасининг умумий массасини 44, 2 % ни 
ташкил цилишини курсатмокда. Онтогонезкинг бирламчи дав­
рида мушаклар бошк,а органлар ва тук,ималарга нисбатан тез 
ривожланади. лекин бундай прогрессив ривожланиш бир те- 
кисда кечмай 15 ёшга борганда мушаклар массаси 9% га (^ар 
йили 0.6% данга), 15 дан 18 ёши оралигида 12 
%
га (х>ар йили 
4% данга) ортиши аниьушнган.
Бундай узгаришлар тизимли жисмоний машк,, спорт билан 
ш} гулланувчил арда сезиларли даражада булиб, мушаклар то- 
ласинйнг йугонлигн билан фар*утниши кузагилган. Мушак­
лар толасининг йугонлашиши 30-35 ёшгача давом этиши та- 
дк,ик,отлар орк,;олн исботланган. Шунга кура мушак толасининг
-
8 6
-


ай н щ са
харакат таянч аппарата мушаклари, масалан елканинг 
икки бошли мушагининг кундаланг кесими 5-9 мартагача ор- 
тиши, узунасига усиши 23-25 ёшгача давом этишини унут- 
маслик лозим. Умрнинг к,олган даврида уша эришилган мик,- 
дор ва сифат курсатгичларни пасайтирмай ушлаш жисмоний 
маданиятининг согломлаштириш ёки оммавий спорт машгу- 
лотларининг асосий вазифасидир.
2.3. Жисмоний ривожланганликнинг даражасини аницлаш, 
назорат цшшш ва уни тарбиялашни бошцариш
Хар бир укувчи узининг жисмоний ривожланганлиги да­
ражасини тавсифлаш малакасига эга булиши шарт. Жисмоний 
ривожланиш организмни эмбрионал ривожланиши давридан 
бошлаб, умрининг сунгги кунларигача давом этадиган табиий 
жараёнлигини эътиборга олсак, унга таъсир этиш бошцариш 
имконияти мавжуд ва улардан фойдаланишни билиш фойда- 
дан ^оли эмас.
Тарбия жараёнида жисмоний ривожланиш хар доим хам 
бирдек, меъёрли, текис кечмайди нуцсонлар юзага келади. Уни 
тузатиш (коррекциялаш), тугрилашлар жисмоний машцлар 
билан шугулланиш машгулотлари орцали амалий ишлар тар- 
зида олиб борилади. Масалан, цоматни чиройли ушлаш, юриш
- туришини чиройли, узига ярашган даржасига эришишда та- 
нимиз аъзоларини симметрик ривожланганлиги мухимдир.
Мушакларни хЗДДан ортиц ривожланганлиги ёки уни акси, 
яхши ривожланмаган мушаклар жисмимиз ривожланиши гар- 
мониясини йук,га чицаради.
Суякларни шаклланиши, усиши жараёнларини тез кеч шли 
ёки ортда цолиши, ривожланишида кескин узгаришларга сабаб 
булиши, айникса, усмирлик даврида бу х°лат узининг салбий 
томонлари билан аник; кузга ташланади. Суяк туцималаридаги 
айрим етишмовчиликлар ёки унинг гошшк^шгини ортик,чали- 
гии хам айрим айрим фаолиятларни ижросида узининг салбий 
томонларини курсатади. Бундай нуцсонлар жисмоний ривож­
ланиш жараёнига лозим булган тузатишлар цилишни так,озо 
этади ва улар жисмоний тарбия жараёни ёки согломлаштириш 
жисмоний маданияти маштулотларида тузатилади.
-
8 7
-


Мамлакатимиз жисмоний тарбия тизимининг барча зве- 
нолари-да уз жисмининг ривожланганлиги даражасини тенг- 
курларига нисбатан солиштириб ба^олаш учун тавсия кдяин- 
ган давлат стандартлари мавжуд. Лекин мавжуд стандартлар- 
даги талаблар ва нормалар мамлакатимиз умумий таълим мак- 
таблари укувчиларининг жисмоний ривожланганлиги даража- 
си нормаларини ишончлилигини кафолатлайди деб айтиб 
булмайди. Чунки ижтимоий шароит, х.алк, турмуш тарзини ях- 
шиланиши бу курсатгичлардаги узгаришларга сабаб булади.
Жисмоний ривожланганликнинг айрим курсатгичлари - 
буй, вазнни шаклланишида ^озирги кунга келиб муаммолар 
ижобий \ал булаётганлигининг сабаби мамлакатимиз а^олиси- 
ни ижтимоий шароитини яхт иланиши деб хулоса бераётган 
социологлар, псщологлар, физиологлар ва педагогларнинг 
фикрларини эътиборга олсак, жисмоний ривожланганлик 
курсаткичлари дозирги кун талаби даражасида. Лекин, фак,ат 
укувчиларгина эмас жамиятимиз аъзоларининг катта ёшдаги- 
лари х,ам узларининг жисмоний ривожланганлигини бахрлаш- 
га оид махсус назарий билим ва амалий малакаларга эга булиш- 
лари лозимлиги хрзирги кун талабидир.
Махсус адабиётларнинг тахлили ва со^а мута,\асислари ама- 
лиётининг тажрибалари жисмоний ривожланганлигини аник,- 
лаш ва ба^олашда синалган уч хил гурувдаги курсатгичларнинг 
аншуташ ва уларни умумлаштириш орк,али бахрлаш усулидан 
фойдаланиш яхши натижа бериши ва бу усул жисмоний тар­
бия амалиётда кенг таркдлганлигини гувох,и булдик. Улар: 

Download 13,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   249




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish