Маданият назарияси ва методинаси



Download 13,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/249
Sana23.12.2022
Hajmi13,94 Mb.
#894618
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   249
Bog'liq
Жисмоний маданият назарияси ва методикаси II-жилд. Абдуллаев А

19

раем
-
8 4
-


Оёкдар шакли
а ) 
меъёрда 
ривожлангани; 
б) Х-симон 
шакли; в ) 
О-^арфиси- 
Шш шакли. Ое/у кафтининг шаюги; г ) 
меъёрда 
ривожлангани; <)) 
Нисбатан туларок; е ) 
ясси кафт.
Суякларнинг мушаклар билан богловчилар ва пайларни 
Мпшц цилдириш, уларни пишик,лигиини оширади ва уларни 
«уикларга ёпицщок^гигини кучайтиради. Суякха пи шик, ёпиш- 
Гйк иайлар, мушаклар, скелетни, ички органларини гашки 
Ил.сирлардан саклаш к;обилиятини оширади, бугинларни мус- 
П
1
\кпмлийди. Уз назбатида бу 
жисмоний ривожлананлик лара- 
шаснни юцорилши, жисмонан баркамоллик 
деганйдир.
Индивидуал ривожланишнинг энг дастлабки этапларидаёк 
Мушакларни нисбатан тулацопли ривожланганлиги к,адди- 
цомигни, ташк,и куринишни дифференциал шаклланганлиги 
Оилян боглиц. Суяк ва мушакларнинг тук,ималари параметри- 
НИ $пгариши органйзмнинг прогрессив усиши, шаклланиши 
арк^ли намоён булади.
Оёк, ва кулларни - д
[аракат таянч аппараты
деб номлаш 
ЦйОул 
кдшнганлигини биласиз. Уларнинг ривожланганлиги 
Индивиднинг 
буй 
и 
- басти, к;адди-к,оматининг келишганлиш, 
оёк^арининг жисмига нисбатан симмегрияси, танаси- 
иинг узунлиги билан оёкдари ва кулларининг бир бирига му- 
|юфнк/
1
иги (танаси узун, оёк,ларини калта ёки унИнг тескари- 
ОИ эмаслиги) 
оркхт
и 
кузга ташланади.
Х,йракат-таянч аппаратидаги номутаносиблик: тизза суяш- 
ИИмг 
узунлиги, сон суягининг калталиги ёки унинг акси; - 
«Пки суягининг узунлиги; тирсак суягининг калталиги ёки унинг 
*Кси; кафтимиз суякларининг, бушнларнинг катталиш; бар- 
МОК, суяклари ёки унинг бутнларйни калтали ги ёки уларнинг 
Чвсюфиси \аракатларимизни бажаришда, айник.са, уларнинг ифо- 
Иишшда узига хосликни юзага кеЛтиради. Шунйнг учун х,ам 
Цйракатларни узлаштириш усуллари \ар индивид учун бир хил 
булиши ^аракатни урганишда к,ийийчилик тугдиради.
Уз организмининг ривожланганлиги х;ак,ида ги 
1
ушунчаларга 
РГН булиши тенгдошига узининг жисмоний ривожланганлиги 
*Урспткичларини солиштириб, турли хилдаги \аётий - зарурий 
Прокат малакалари ёки жисмоний машк/трпи бажаришдан
-
8 5
-


кутилаётган натижалардаги фарк,нй табиий эканлигини тушу- 
ниш ймконини беради. Масалан, тизза, сон суякларининг 
улчамларини генгдошининг кдйд килинган аъзоларига нисба­
тан узунлиги гариш. югуришдаги кдцамлариинг улчамларш а 
кура фарк;ни юзага келтиради. Уз навбатида бу кддамлар час- 
тотасйнинг катта ёки кичиклигига таъсир к,илади. Кддами кат- 
танинг цадамл аш частотаси цадами кичикнинг кадамлаш час- 
тотасидан табиий равишда паст булиши, бу уз навбатида таз- 
лик намоён кдгшш ^аракатларини бажаршцда фаркга сабаб були- 
ши назарий билимлар булиб, соглом турмуш тарзи жисмоний 
маданиятининг соЕПомлаштириш машгулотлари, спорт трени- 
ровкаси машгулотларида алоадца эътибор талаб кдяадиган ин- 
диви.шинг хусусиятлари саналади.
Харакат-таянч аппаратидаги ривожланишни урганишга оид 
тад
1
дик,отлар илуни курсатмокдаки, инсон организмнинг фун­
кционал фаолияти таркибидагн салбий томонга узгаришлар 
асосай даракат-таянч аппаратадан бошданаётганлиги, оёк, букин- 
лари, суякларда содир буладиган деформаииялар - к;адци-к,омат- 
ни, умуртцанинг ^олатини узгаришини тезлаштириши, мушак 
толаларининг хизмат фаолиятини сусайиши билан юзага кела­
ди. Организминииг мушакларини умумий массаси умримиз 
давомида 

Download 13,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   249




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish