М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


Автомат пўлатларининг химиявий таркиби (ГОСТ 1414-54)



Download 1,12 Mb.
bet90/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

Автомат пўлатларининг химиявий таркиби (ГОСТ 1414-54)

Кесиш йули билан энг яхши ишланадиган автомат пулати А12 маркали пўлатдир. Бу пўлатдан мухим булмаган жойларда ишлатиладигандеталлар куплаб тайёрланади. Бу жадвалда кўрсатилган пўлатларнингА12 дан бошцалари мухимроц деталлар тайёрлашда ишлатилади ва будеталлар тайёрланиб булгандан кейин термик ишланади.




В. ЧЎЯНЛАР

Чўянлар билан танишиб чиқишдан олдин темир --- графит системасининг холат диаграммаси ва графитланиш проқессини кўриб ўтайлик.



1- §. ТЕМИР - ГРАФИТ ДИАГРАММАСИ ВА ГРАФИТЛАНИШПРОҚЕССИ

Темирграфит системасининг холат диаграммаси 110-расмда пунктирчизиқлар билан курсатилган. Бу диаграммани алохида келтириб ўтамиз (127-расм).

127- расм, Темир—графит системасинингхолат диаграммаси.

Графитланиш проқесси билан танишишдан олдин графитнинг узинима эканлигини билиб олайлик.


Химия курсидан маълумки, углерод икки хил аллотропик шақл ўзгаришда — олмос ва графит тарзида мавжуд бўла олади. Демак, графитуглероднинг шакл ўзгаришлариданбиридир. Унинг кристалл панжараси128- расмда тасвирланган.
Темир углерод қотишмаларида углерод эркин холатда, яъни анашу графит тарзида бўлади.
Графитнинг кристалл панжарасидоа углероднинг бир текисликда ётган атомлариорасидаги масофа 1,42 А га, текисликлар орасидаги масофа эса 3,40 А га тенг (128-расмга қаранг). Углероднинг тўртта валентэлектронидан фақат биттаси электронлар булутига қушилади, бу эсаграфитда металлик хоссаларнинг (масалан, электр ўтказувчанликнинг) намоён бўлишига олиб келади. Графит нихоятда бўш ва мўрт моддадир. Унингсолиштирма оғирлиги 220 мн/м3 (10-2 г/см3), қаттиқлигиэса Н В =3—5 дир. Графитни Г харфи билан белгилаймиз.
Темир углерод қотишмаларида углероди энг куп фаза цементитдир.
Энди, темир—Трафит (Fe—С) системасидаги I қотишманинг кристал-
ланишини к^риб утайлик (127-раем). 1 нуқтаданюқорида қотишмасуюқхолатда булади. Қотишма совитилганда1 нуқтадан 2 нуқтагача аустениткристалланади, бу аустенитнинг таркибисолидус чизиғи (АЕ') бўйлаб ўзгаради.2 нуқтада (1153°С температурада) чўянтаркиби Е' нуқтадаги каби бўлган аустенитданва эвтектик таркибли, яъни таркибида4,26% углерод бор суюқ қотишмадан иборат бўлади. Ана шу температурадаграфитли эвтектика хосил бўлади:
С.қ. А + Г

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish