М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


- §. ГРАФИТЛАНИШ ПРОҚЕССИГА ДОИМИЙҚЎШИМЧАЛАРНИНГ ВА ЛЕГИРЛОВЧИ ЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ



Download 1,12 Mb.
bet92/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

2- §. ГРАФИТЛАНИШ ПРОҚЕССИГА ДОИМИЙҚЎШИМЧАЛАРНИНГ ВА ЛЕГИРЛОВЧИ ЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ

Углеродли пулатда Қандай Қушимчалар бўлса, чўянда хам шундай қўшимчалар; яънй кремний, марганец, олтингугурт, фосфор ва бошқалар булади. Чўянда бу қўшимчаларнинг миқдори пулатдагидан куракўпроқдир. Қўшимчалар, асосан, графитланиш шароитига, бинобарин,чўяннинг тузилиши замда хоссаларига катта таъсир этади. Қўшимчалар таъсирини алозида-алозида куриб чицайлик.


К р е м н и й н и н г т а ъ с и р и . Кремний графитланиш проқессини кучайтиради, шунинг учун чўяннинг тузилишига айницса катта таъсирэтади. Чўянлар таркибида 0,3 дан 5% гача кремний булади. Таркибидаги кремний миқдорини ўзгартириб, тузилиши ва механик хоссалари хилма-хил булган чўянлар — оқ чўяндан тортиб, ферритли кул ранг чўянгача хосил қилиш мумкин.
Ма р г а н е ц н и н г т аъ си ри .,Чўянга марганец кремнийнинг аксича таъсир этади, яъни у графитланиш проқессига тўсқинлик қилади—чўяннинг оқаришига сабаб булади.:
Ф о с ф о рн и н г т а ъ с и р и. Фосфор графитланиш проқессига унчатаъсир этмайди. Фосфор чўяннинг суюқ холатда оқувчанлик хоссаси яхшилайди, шунинг учун у фоўдали қўшимча хисобланади. Фосфорли чўянданисбатан осон (950°С да) суюқланадиган учлама эвтектика хосилбулади. Бу эвтектика суюқчўяннинг қотиш пайтида куй фосфорлиаустенитдан, карбид (РезС) ва фосфид (ИезР) дан иборатбулади. Фосфорлй чўяннинг суюқхолатда оқувчан булишига сабаб хам осон суюқланувчи ана шу учлама эвтектикадир.
Чўянда темир фосфидли жойларнинг булищичўяннинг қаттиқлигинива ейилишига чидамлилик хоссасини оширади.
О л т и н г у г у р т н и н г т аъсири. Олтингугурт чўяннинг суюқхолатдаоқувчанлик хоссасини пасайтиради ва қуйманинг чукишини (киришувини) оширади. Олтингугурт хам, худди марганец каби, графитланиш проқессига тусқинлик қилади, яъни чўяннинг оқаришига сабаббулади. Шунинг учун чўянда маълум миқдоргача олтингугурт булишигайўл қуйилади;7 майдақуймалар тайёрлаш учун ишлатиладиган чўяндаолтингугурт миқдори 0,08% дан, йирик қуймалар тайёрлаш учун ишлатиладиганчўянда эса 0 ,100,12% дан ошмаслиги керак.
Чўянга бошқа баъзи элементлар, масалан, хром, никель, мис, алюминий, титан, вольфрам, ванадий ва бошқа элементлар атайлаб қушилади. Бундай элементлар қошилган чўян, легирланган чўян деб аталади. АгарV6y элементлар чўян суюқлантириб олинадиган руда таркибида бор булса, бундай рудадан суюқлантириб олинган чўянтабиий легирланганчўяндеб аталади. Хром чўянда графитланиш проқесси содир булишигатўсқинлик қилади, мис билан никель эса, аксинча, бу проқессга ёрдамберади.
Таркибидаги қўшимчалар миқдорига қараб, чўян тузилишининг(структурасининг) узгариши махсус диаграммалар воситасида ифодаланади. Бундай диаграммалар структура диаграммалари дейилади.Структура диаграммаларидай бири 129- расмда тасвирланган.

129- раем. Чўян тузилишининг углерод ва кремний миқдорига қараб узгаришини


курсатувчи диаграмма.

Структура диаграммасидан кўриниб турибдики, кремний миқдори қанча кўп булса, химиявий бирикма таркибига кирувчи углерод шунчакам ва, демак, чўян шунча юмшоқ булади.




Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish