М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


-расм Такрор букилувчанлик синаш схемаси



Download 1,12 Mb.
bet49/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

59-расм Такрор букилувчанлик синаш схемаси.

Намуна такрор букилишга фақат совук ҳолатда синалади. Намунани 90°га букиб, яна асли вазиятига қайтариш битта такрор букиш бўлади. Такрор букиш процесси минутига 60 чамаси такрор букиш тезлигида то намуна сингунча давом эттирилади.



3- §. МЕТАЛЛ ВА ҚОТИШМАЛАРНИНГ
БОТИЛУВЧАНЛИГИНИ СИНАШ

Металл ва қотишмаларнинг ботилувчанлигини синашдан кўзда тутиладиган мақсад улардан тайёрланган юпқа листларнинг (тунукаларнинг) совуқлайин штамплана олиш хусусиятини аниқлашдан иборатдир. Бунинг учун, ботилувчанлиги синаладиган лист ёки лентадан квадрат щаклида қилиб намуна қирқиб олинади. Синаладиган намуналарнинг, тегишли матрица ва пуансонларнинг улчамлари 6- жадвалда берилган.



60- расм:
а — синаш схемаси: 1 — пуансон, 2 — намуна. 3 — матрица, 4 — қисқич; б — асбобнинг умумий кўриниши: 5 — маховик, 6 — кўзгу.
6- жадвал.


Синаладиган листнинг қалинлиги,
мм ҳисобида

Намуна томонининг узунлиги мм ҳисобида

Матрицанинг ички диаметри, мм ҳисобида

Пуансоннинг диаметри, мм хисобида

2 дан 4 гача
1,5 ≫ 2 ≫
1,0 ≫ 1,5≫

70 дан 90 гача
70 ≫< 90 ≫
10 20

27
27
5

14
20
3

Қирқиб олинган намуна синаш асбобининг матрицаси устига қўйилиб, қисқич билан қисилади. Шундан кейин, намунада биринчи дарз ҳосил бўлгунча унга пуансон таъсир эттирилади. Намунани синаш схемаси ва синаш асбобининг умумий кўриниши 60- расмда тасвирланган.


Намунанинг биринчи дарз ҳосил бўлгунча ботилиш чуқурлиги шу намуна материалининг пластиклигини кўрсатади.
Пуансон намунага маховик ёрдамида минутига 16—10 мм тезлик билан таъсир эттирилади, дарз хосил бўлиш пайти эса кўзгу ёрдамида аниқланади.


Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish