М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси



Download 1,12 Mb.
bet47/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

В. МЕТАЛЛ ВА КОТИШМАЛАРНИНГ
ТЕХНОЛОГИК ХОССАЛАРИ
Металл ва қотишмаларнинг технологик хоссалари жумласига уларнинг технологик ишлаш, яъни қўйиш, болғалаш, пайвандлаш ва кесиб ишлаш учун яроқлилик даражасини кўрсатувчи хоссалар, масалан, киришувчанлик, суюқ ҳолатда оқувчанлик, болғаланувчанлик, пайвандланувчанлик, кесиб ишланувчанлик хоссалари ва бошқалар киради. Киришувчанлик қолипнинг ўлчамлари ва шу қолипга қуйиш йўли билан ҳосил қилинган қуйманинг ўлчамлари орасидаги фарқ киришувчанлик деб аталади ва % ҳисобида ўлчанади ҳар хил қотишмаларнинг киришувчанлиги турлича бўлади.
Масалан, оқ чўяннинг киришувчанлиги 1,5—1,75%, пўлатники—1,4—2,2%, кул ранг чўянники — 0,5—1,25%, мис қотишмалариники — 0,8—1,6%, алюминий қотишмалариники 0,3—1,2 %, магний қотишмалариники—0,3—1,2%.
Суюқ ҳолатда оқувчанлик. Металл ва қотишмаларнинг суюқ ҳолатда қолипни тўлдира олиш хусусияти суюқ ҳолатда оқувчанлик деб аталади. Металл ёки қотишманинг суюқ ҳолатда оқувчанлиги қанчалик юқори бўлса, у суюқлантирилганда қолипнинг юпқа ва ингичка жойларини шунчалик яхши тўлдиради.
Болғаланувчанлик. Металл ва қотишмаларнинг болғалаш, штамплаш ва прокатлаш вақтида ўз шаклини емирилмай ўзгартира олиш хусусияти болғаланувчанлик деб аталади. Металл ёки қотишма босим билан ишланганда қанча юқори деформацияланиб, бу деформация учун зарур бўладиган куч қанча кичик бўлса, унинг болғаланувчанлиги шунча юқори бўлади.
Пайвандланувчанлик. Металл ва қотишмаларнинг пайвандлашда пухта ва зич бирикмалар ҳосил қила олиш хусусияти пайвандланувчанлик деб аталади.
Пайванд чокнинг механик хоссалари қанчалик юқори, унинг структураси қанчалик бир жинсли, пайвандлаш вақтида ғоваклар ва бошқа нуқсонлар қанчалик кам ҳосил бўлса, пайвандланувчанлйк шунча юқори бўлади.
Кесиб ишланувчанлик. Металл ва қотишмаларнинг кесиб ишланувчанлиги комплекс тушунча бўлиб, унга ҳозиргача муҳим бир таъриф берилган эмас.
Кесиб ишланувчанлик вақт бирлиги ичида ёки маълум иш сарф қилинганда энг кўп йўқиб тушириладиган қиринди оғирлиги билан баҳоланиши мумкин.


Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish