М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


Хромли зангламас пўлатларнинг термик ишланиш режими ва термик



Download 1,12 Mb.
bet174/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

Хромли зангламас пўлатларнинг термик ишланиш режими ва термик
ишлангандан кейинги механик хоссалари


Пўлатнинг
маркаси

Пўлатни термик ишлаш режими

Механик хоссалари



қаттиқ-
лиги



ь,
Мн/м9

8ок,
Мн/м9







ан
кж/м2

0X13
1X13


X132

3X13
4X13

Х17Н2
XI7, 0X17T


Х25Т.Х28
IX17H2



760°С гача қиздирилиб, мойда


Совитилади

1050°С гача қиздирилиб, мойда


тобланади ва 780°С да мойда
бўшатилади

1050°С гача қиздирилиб, мойда


тобланади ва 700°С да мойда
бўшатилади

1050°С гача қиздирилиб, мойда


тобланади ва 3000С да бўшатилади

Бу ҳам

10000С гача қиздирилиб, мойда
тобланади ва 350°С да бўшатилади

1050°С гача қиздирилиб, мойда


тобланади ва 750°С да бўшатилади

1050°С гача қиздирилиб, мойда


тобланади ва 750°С да бўшатилади

1050°С гача қиздирилиб, мойда


тобланади ва 300°С да бўшатилади








HВ487

HRC52





400

600

850
1600

1680

1100
450
450
1100



420

650

1300

1400

300
300
900


20

20


10
3

4


70
15—25
20
10


60


50
4

8



40—50
45
35


900

600




550
200—800

500


Хром-никелли зангламас пўлатлар. Хром-никеллли зангламас пўлатларнинг химиявий таркиби 49- жадвалда келтирилган.
Таркибида ўрта ҳисоб билан 18% хром бўлган пўлатга етарли даражада никел қушилса, пўлатнинг механик хоссалари яхшиланади, бундай пўлат доналарининг йириклашувга мойиллиги пасаяди ва пўлатнинг коррозиябардошлиги ортади, чунки никел бундай пўлатни барча температуралар оралигида аустенит ҳолатига ўтказади.
Х18Н9 типидаги хром-никелли зангламас пўлатлар машинасозликда, кенг истеъмол буюмлари ишлаб чиқаришда, архитектурада ва бошқа соҳаларда кўп ишлатилади.
Биз бу ерда аустенит синфига кирувчи хром-никелли зангламас пўлатларни кўриб чиқамиз.
Таркибида 18% хром бор зангламас пўлатнинг структураси аустенитдан иборат бўлиши учун унда камида 9% никелσ бўлиши керак. Никелσ миқдори 9% дан камайса, ёки никел 9% бўлиб, хром миқдори 18% Дан ошса, пўлат барча температуралар оралиғида икки фазали бўлиб қолади.
Таркибида 18% хром ва 8—15% никел бўладиган пўлатларнинг аустенит ҳолати, таркибининг ўзгаришига қараб, барҳарор ва беҳарор бўлиши мумкин. Пўлатнинг аустенит ҳолати беҳарор бўлганда пўлат 0°С дан паст температураларгача совитилганда ва пластик деформапияланганда унда мартенсит ҳосил бўлиши мумкин. Пўлат бир вақтнинг

ўзида хам пластик деформацияланса, хам нолдан паст температураларгача


совитилса, пўлатда гексагонал мартенсит хосил бўлади. Бу мартенсит кейин одатдаги мартенситга айланади, демак, гексагонал мартенсит юқоридаги шароитда оралиқ холатдир.
Амалий жихатдан олганда, таркибида 18% хром ва 8—10% никель бўлган аустенит беқарор бўлиб, нолдан паст температураларгача совитилганда ёки нормал температурада пластик деформацияланганда мартенсит хосил қилади. Таркибида 18% хром ва 10—12% никель бўлган аустенит 0° дан паст температураларда пластик деформациялангандагина мартенсит хосил қилади. Таркибида 18% хром ва 12% дан ортиқ никель бўлган аустенит мутлацо барқарор бўлиб, 0° дан паст температураларда пластик деформацияланганда хам, 0° дан паст температураларгача совитилганда хам мартенситга айланмайди.
Хром-никелли зангламас пўлатнинг (аустенит пўлат ининг) типик структураси 264-расмда тасвирланган.

264-расм. Зангламас пўлатнинг


' (аустенит пўлатининг) . типик
структураси.

Металлургия заводларида ишлаб чиқариладиган хром-никелли зангламас пўлатлар таркибида, хром ва никелдан ташқари, бошқа қўшимчалар хам бўлади. Бинобарин, улар темир, хром ва никелнинг ўзидангина иборат қотишмалар эмас. Хром-никелли пўлатдаги бошқа қўшимчалар у ва а-фазаларда эриб, мувозанат шароитига ва азанинг а-фазага ёки а-фазацинг фазага айланиш кинетикасига тасир' этади. Агар қўшимчалар янги фазалар, масалан, карбид, нитрид, интерме-таллид ва бошқалар хосил қилса, бу фазаларнинг а ўзгаришга таъсири унча бўлмаса хам, аммо пўлатнинг хоссаларини жуда ўзгартириб юбориши мумкин - фазада ва а- фазада эриган элементлар у фазаиинг а-фазага айланиш процессининг боришига имкон бериши ёки бу прогцесснинг боришига тусцинлик қилиши мумкин. фазанинг а-фазага айланиш процесеининг боришига имкон берувчи элементлар феррит хосил қилувчи элементлар деб, -фазанинг а-фазага айланиш процебеининг боришига тўсқинлик қилувчи элементлар эса аустенит %осил қилувчи элементлар деб аталади.


Феррит хосил қилувчи элементлар жумласига молибдан, вольфрам,чтитан, ниобий, тантал, кремний кирса, аустенит хосил қилувчи элемёнтг лар жумласига углерод, азот ва марганец киради. Хром-никелли пўлатлар ни уч синфга: аустенит синфига, аустенит мартенсит синфига ва аустенит феррит синфига бўлиш мумкин.
Ау с т е н и т синфидаги пўлатларда аустенит барқарор бўлади.
А у с т е и и т-м а р т е н с и т синфидаги пўлатлар қиздирилиб, сўнгра Завода совитилганда уларда бир оз миқдор мартенсит хосил бўлади.
А у с т е н и т - ф е р р и т синфидаги пўлатлар да аустенит барқарор бўлиши хам, беқарор бўлиши хам мумкин. Бу учала синф пўлатларининг химиявий таркибини 49- жадвалдан қаранг. 49- жадвалда соф хром никелли пўлатлар дан ташқари, бошқа элементлар, жумладан, марганец ва азот билан легирланган пўлатлар хам берилган. Шуни айтиб ўтиш керакки, никель урнрга азот ва марганец билан легирланган Х17АГ14 (ЭП-213) пўлат ини хром-никелли пўлат деб бўлмайди. Бу пўлат занг≫
49- жа д в а л



Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish