М. Марупова, Р. Акбаров, Г. Мирзахмедова “фармакогнозия”


Липидларнинг бошқа турлари



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/56
Sana08.07.2022
Hajmi1,68 Mb.
#756249
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   56
Bog'liq
farmakognoziya

3. Липидларнинг бошқа турлари
. Бу гуруҳ липидларига юқорида 
кўрсатилган липидлар биосинтези ѐки парчаланишидан ҳосил бўлган оралиқ 
моддалар киради. Масалан моно, диглицеридлар, стеринлар, зеаксантинлар, 
ѐғда эрийдиган витаминлар А, D, Е, ва К, юқори молекулали углеводлар, 
глицериннинг оддий эфирлари киради. 
Ёғлар ўсимлик ва ҳайвонот дунѐсида кенг тарқалган бўлиб, асосан 
жамғарма озуқа моддаси бўлиб хизмат қилади. Ёғлар мураккаб органик 


24 
аралашма бўлиб, уларнинг асосини глицеридлар ташкил қилади. 
Глицеридлар таркибида 30 дан ортиқ кислоталар бўлса ҳам асосан 8 таси кўп 
учрайди буларга қуйидагилар киради.
Тўйинган кислоталар

1. Миристин C
13
H
27
COOH 
2. Пальмитин C
15
H
31
COOH 
3. Стеарин C
17
H
35
COOH 
Тўйинмаган кислоталар

1. Олеин C
17
H
33
COOH 
2. Линол C
17
H
31
COOH 
3. Линолен C
17
H
29
COOH 
Баъзан капрон, каприл, каприн, лаурин, арахин, беген, эрук ва бошқа 
кислоталар бўлиши мумкин. 
Ёғлар таркибида глецеридлардан ташқари қуйидаги бирикмалар 
учраши мумкин. 
1. Соф ѐғ кислоталари (гидролиз) 
2. Стеринлар (зоостеринлар, фитостеринлар) 
3. Фосфатидлар (глицерин + ѐғ кислотаси + фосфор кислотаси) 
4. 
Липохромлар (ранг берувчи бўѐқ моддалар, хлорофилл
каротиноидлар, госсипол, ва бошқалар) 
5. Витаминлар А, D, Е. 
6. Хромоген моддалар ѐғларнинг баъзан рангли реакциялар беришига 
сабабчи моддалар. Масалан кунжут мойи таркибидаги сезамол шуларга 
киради. 
Ёғлар асосан ўсимликларнинг меваларида, уруғларида, ҳайвонларда 
эса тери ости тўқималарида, ички органлар атрофида тўпланади. 
Ҳужайрада мой билан бирга ҳамиша 
липаза
ферменти бўлади. У 
мойларни парчаланишида иштирок этади.
Медицинада ѐғлар асосан суртма дори, линиментлар, малҳамлар, 
совунлар, шамча, шарчалар ва бошқа доривор моддаларни эритишда ҳамда 


25 
сурги сифатида ишлатилади. 
Мева ва уруғлардан сиқиш – пресслаш йўли билан ѐғ олинади. Бу усул 
билан олишда уруғни қиздириб ѐки қиздирмасдан олиш мумкин. 
Медицинада асосан қиздирмасдан – совуқ усулда олинган мойлар 
ишлатилади. 

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish