М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet41/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

Ж чвоб: Р
— Л(ро — р 
g
Ко — 6860 Н.
20.7. Сувдаги И в 0 ,5 м3 хажмли тошни h=-\ м чуцурлик- 
дан о^иста кутариш учун кандай А иш бажариш керак? Сув­
нинг зичлиги Ру = 1 • 103 кг/м3 га, тошнинг зичлиги р = 2,5* 103 
кг/м3 га тенг.
Ж ааоб: А
— (р — рц)£
V à
*=- 7,'35 • 103 Ж = 7,35 к Ж .
www.ziyouz.com kutubxonasi


20.8. Зичлиги р = 400 кг;мя булган жисм сувга / / = 6 см 
чукурликкача ботнши учуй цандай /г баландлнкдан тушиши 
керак? Сувнинг зичлиги р0г г Ы О " кг,ма га тенг.
Жа*об\ Ь = Н
- 9 см.

20.9. Дажми V г= 2000 м* булган аэростат водород билам 
тулдирилди. Унинг кобиги, тури, кажанаси, балласти ва ко- 
мандасининг умумий орирлиги Р — 15680 Н га тенг булса, аэ- 
ростатни юкорига хзракатлантирувчи Р  кучни топииг. Водо- 
роднинг зичлиги р = 0,01) кг/м3 га, ^авонинг зичлиги эеа р0 = 
«=1,29 кг/м4 га тенг.
Жавоб'. Р
■» (р0 —
¡>)ёУ — Р
*■ 7,84 к Н .
20.10. 1933 йилда стратосферага А — 19 км баландликка 
к^тарилган стратостатнинг кобири, кажаваси, балласти ва ко- 
мандасининг умумий огирлиги Р = 24300 Н га тенг булган 
Кутарилнш олдидан хажми И «—-2500 м3 булган кобигида 
1/* — 2150 м3 водород булган. Ш у Стратостат как дай а  бош- 
ланрич тезланиш билан кутарила бошлаган? Водороднинг 
зичлиги р,—=0,09 кг/м3 га, хавонинг зичлиги эса р0=- 1,29 кг/м3 
га тенг.
www.ziyouz.com kutubxonasi


И к к и нч и цисм 
МОЛЕКУЛЯР ФИЗИКА ВА ТЕРМОДИНАМИКА
У б о б . М ОДДАНИНГ ! УЗИЛИШИ ВА ГА ЗЛ А РН И Н Г 
М О Л ЕКУЛ ЯР-КИ Н ЕТИ К Н АЗАРИЯСИ
#
Хар кандай модданинг 1 кмоль микдоридаги молекулалар 
ёки атомлар сони бир хил булиб, унга Авогадро сони, дейи- 
лади:
-6,025- 10зв кмоль-1. 
(V .!)
Модда микдори ёки мольлар сони куйидагига тенг: 
т
N
V
" =
*
а
“ 70’
•бунда А^ — берилган моддадаги молекула (ёки атом)лар сони, 
т —берилган модданинг массаси, Ад—Авогадро сони, ц. — моляр 
масса, V — газнинг хажмн, У0 = 22,4 м1*,кмоль — 1 кмоль газ* 
нинг нормал шароитдаги хажмн.

Берилган моддадаги молекула (ёки атом)лар сони
(У-3)

Модданинг битта молекуласи (ёки атом)нинг массаси мо­
ляр масса ц ни Авогадро сони 
га б^лган нисбатига тенг:
<
у -4>

Модданинг хажм бирлигидаги молекула (ёки атом)лар 
сони цуйидагига тенг:
N 
^А 
,,, г>
Л0= - * « — = Р— , 
(У.5)
V
Уо 
Р
бунда А — моддадаги молекула (ёки атом)лар сони, К —мод­
данинг хажми, р — зичлиги, Л/А —• Авогадро сони, {
а
— моляр 
масса.

Кельвин шкаласи К буйича олинган абсолют харорат Г
Цельсий шкаласи °С буйича олинган харорат * билан куйида- 
ги богланишга эга:
7 = (273-НО ‘<; 
I = ( Т —
273)°С. 
( \.6)
www.ziyouz.com kutubxonasi



Битта газ молекуласи тартибсиз иссицлик з^аракатининг 
Уртача кинетик энергияси
(У .7 )
бунда т  — молекуланинг массаси, v кв — молекуланинг уртача 
квадратик тезлиги.

Бир атом (¿**= 3) ли газ молекулалари илгарилапма иссик- 
лик ^аракатининг уртача кинетик энергияси абсолют ^арорат- 
га пропорчионаляир:
(У .8 )
бунда к — Болышан доимийси булиб, 
у газнинг универсал 
доимийси 
ни Авогадро сони 
га булган нисбатига ченг- 
дир:
« _ _ 8 ;З М ^ Ж ^ о д ь ^ С _ = , д8- 
_-.»Ж 
у 8 

6,023 10» 1/кмоль 
К * 
'

Эркинлик даражаси / га тенг булган битта молекула ис- 
сиклик харакатининг уртача кинетик энергияси куйидагига 
тенг:
+ кТ, 
(У.9)
бунда ¿—молекуланинг эркинлик даражаси булиб, у бир атом* 
ли газ (инерт газлар: Не, ]Ме, Аг, Кг, Хе, Ип) молекулалари
учун 
3 га; икки аюмли газ (Н 2, !Ч2, 0 2, .......) молекулала*
ри учун ¿ — 5 га; уч ва куп атомли газ молекулалари учун 
эса ¿ — 6 га тенг.

Газ моленулаларининг идиш леворига берадиган босими 
тенгламаси — газларнинг 
молекуляр - кинетик иазариясининг 
асосин тенгламаси булиб, у куйилаги куринишларга эга:
Р “ { я о » Г.и» = | * о ^ £ = ” ,*Т, 
(У .Ю )
бунда п0 — газ молекулаларининг концентрацияси, к — Больц­
ман доимийси, т —молекула массаси, г>кв — газ молекулалари­
нинг уртача квадратик тезлиги.

Газ молекуласининг уртача квадратик тезлиги куйидаги* 
га тенг:
/
3 * 7
,

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish